Otežano varenje uzrokuju nepravilna i neuravnotežena ishrana. Zbog toga dolazi do spuštanja ili podizanja želuca, a neretko i do pojave želudačne kile (hijatus hernie). Osim prejedanja i nepravilnog žvakanja hrane, i podizanje teškog tereta i obedovanje u ležećem položaju mogu da dovedu do „pomeranja“ želuca, povišene kiseline i gastritisa. Preskakanje doručka je pogubno za svakog čoveka. Preporuka je da se doručkuje pre devet, zato što je lučenje želudačne kiseline najjače od sedam do devet sati izjutra – kaže naš sagovornik
viši fizioterapeut i hiropraktičar Stefan Vasić.
*Predhodnih dana i meseci bilo je praznika i slavlja praćenih preobilnom i kaloričnom trpezom?
Prejedanje je veliki neprijatelj ljudskom organizmu. Uglavnom je praćeno nepravilnim žvakanjem hrane, što veoma ugrožava rad digestivnog trakta. Svaki zalogaj, pre nego što se proguta, treba sažvakati 35 puta. Iako je Vasa Pelagić govorio da svaki zalogaj žvaćemo 32 puta, ta „granica“ je podignuta na 35, jer je sastav namirnica koje unosimo znatno izmenjen zbog industrijske obrade. Ukoliko usvojimo ovo pravilo imaćemo bolje varenje. Bitno je i da se za vreme obroka sedi za stolom, a ne da budemo u fotelji ili za niskim stočićem, zato što je tada stomak presavijen i hrana se gomila u gornjem delu želuca. I onda nastaju tegobe poput pritiska u grudima, pa se osoba izvija unazad kako bi se ispravila, podrigne dva-tri puta, pa joj bude lakše.
Da, većina završi obrok na brzinu. Proguta nekoliko polusažvakanih zalogaja i posle toga popije piće. Tada nastaje problem. To izgleda kao da ste bukvalno otvorili želudac i u njega ubacili nesažvakan zalogaj i onda mu kažete: „Hajde, vari, šta čekaš!“ Tako nastaje osećaj težine u želucu.
Bol u grudima zbog nervoznog želuca
*Šta znači kad neko ima nervozan, podignut , spušten ili presavijen želudac?
Mislim da ne postoji ni jedna osoba koja se u životu nije suočila sa želudačnim tegobama i teškim varenjem. Prvi simptomi takvih tegoba su da čovek ne može lepo da udahne. Diše plitko i ima osećaj nedostatka vazduha, zamara se dok se penje stepeništem ili kada hoda uzbrdicom… Potom se javlja bol u grudima, sličan predinfarktnom bolu koji se širi ka leđima i lopatici, uglavnom u levu stranu, samo ponekad u desnu. Onda se bol spušta ka ramenu, laktu i ruci, nastaje strah da ne dođe do infarkta, jer automatski raste krvni pritisak. Tako čovek završi u Službi hitne pomoći i posle pretraga, bolno stanje prestane a lekari sve češće konstatuju da nije reč o nepravilnom radu srca, već o želucu. Uključuju u terapiju lekove za snižavanje kiseline i za smirenje, i pacijentu prođu tegobe na neko vreme.
*Osim povišene kiseline, koji su još simptomi podignutog želuca?
Gorušica i žgaravica. Kada se pacijent presavije, kiseli sadržaj se vraća u jednjak i u usnu duplju zbog čega dolazi do nadimanja. Javlja se težina u stomaku posle obroka i brza sitost. Slede i poremećaj metabolizma, bolovi u stomaku, peckanje, žarenje, probadanje, grčevi… A potom može da dođe i do spuštanja želuca, jer se od dugotrajnog stanja težine i lekova za snižavanje kiseline želudac istegli. Počne da pritiska tanko crevo i dolazi do nervoznog rada creva sa čestim stolicama, grčevima, nelagodom u stomaku uz gubitak telesne težine.
Hijatus hernia – pritisak na dijafragmu
*Šta je želudačna kila?
Želudačna kila je medicinski poznatija kao hijatus hernia. Nastaje povlačenjem želuca kroz otvor na dijafragmi. To je direktno pritiska, ali se pritisak prenosi i na srce, pluća i na velike krvne sudove. Tako se podiže i krvni pritisak. U tom slučaju preporučujem rendgen želuca sa barijumom, kao proverenu dijagnostiku. Danas sve češće pacijente šalju na gastroskopiju, i ta procedura je prihvatljiva ukoliko postoji krvarenje u želucu. Njome se otklanja sumnja na čir. Međutim, za želudačnu kilu je rendgen sasvim dovoljan. Mnogi misle da je želudačna kila neko ispupčenje ili prošireni džep. A ustvari je to želudac koji ima svoj oblik, ali se njegov deo provukao kroz dijafragmu. A dijafragma je prečaga (mišić) koji deli trbušnu duplju od grudnog dela, odnosno deli pluća od creva.
*Postoje dva oblika želudačne kile?
Postoji aksijalna ili klizajuća – hijatus hernia ili slajding gde se želudac, zavisno od organizma, „šeta“ gore-dole. Neki put prođe kroz dijafragmu, pa osoba ima tegobe nekoliko dana, pa dve nedelje nema nikakve teškoće. S druge strane, postoji fiksirana kila kada je želudac prošao kroz dijafragmu i onda pacijent neprestano ima tegobe. I dok se želudac ne izvuče iz dijafragme, nema oporavka.
*Da li je teško postaviti dijagnozu i za druge poremećaje rada želuca?
Pod rukama iskusnog terapeuta se utvrđuje u kojem je položaju želudac. Ako je pacijentu stomak nadut ispod grudi, ima podignut želudac. Recimo kada je kod žena, a neretko i kod devojaka vidljiv izražen stomak ispod pupka i nadut tako kao da se radi o drugom ili trećem mesecu trudnoće. Ustvari to je stanje kada je želudac izdužen i vrši pritisak na matericu i na bešiku. Može da uzrokuje učestalo mokrenje i teškoće sa začećem. Dakle, pomeranjem želuca dolazi do pomeranja i drugih organa u trbušnoj duplji.
*Kako hiropraktika može da pomogne kod nervoznih creva i kod spuštenog ili podignutog želuca?
Kombinovanjem akupresure, klasične hiropraktike i tradicionalne medicine, otpuštaju se određene tačke na telu gde se nalaze određeni meridijani koji povezuju mišiće, vezivno tkivo i nerve koji drže želudac i ostale organe. Blagom masažom stomaka ti organi se dovode u prirodan položaj. Posle toga je važno da se određeno vreme miruje (tri-četiri dana) da bi se mišići i nervi stabilizovali. Tehnika nije invanzivna, nema nikakvog čupanja, niti bolnih pokreta. U tom periodu je važna uravnotežena ishrana i uzimanje čajeva za regeneraciju sluzokože želuca, jer gde god je želudac pomeren tu ima gastritisa. A tvrdim da je gastritis izlečiv, ako se promene i izbace loše navike.
Hiropraktika i zdravi stilovi života
Pacijenti brzo osećaju boljitak, jer nemaju osećaj težine u stomaku, na ramenima … Naravno, važno je da se tih dana fizički preterano ne naprežu, ne podižu veliki teret i da oni koji vole da spavaju na stomaku to promene. Preporučujemo i nošenje pojasa dok se stomak ne vrati u pravilno stanje. Inače ljudi koji rade teške fizičke poslove, tovare džakove ili drva moraju preventivno da nose pojas dok rade takav posao. I ranije su starije žene i muškarci nosili kanice, ne kao modni detalj, već da bi sačuvali stomak i leđa, jer se vuna ne tegli a fiksira želudac i čuva organizam od prehlade i zračenja.
*Ko može da se bavi hiropraktikom?
Vrlo je važno da to bude stručna osoba koja je znanje stekla u medicinskim školama i na fakultetima. Na žalost, postoje brojne zloupotrebe i lažni iscelitelji. Napominjem, nije svaka osoba „kandidat“ za hiropraktički tretman. Kada postoji ozbiljan problem uvek su potrebne i dodatne dijagnostičke procedure (ultrazvuk, magnetna rezonanca) kako bi se isključio svaki propust i postigao dobar terapeutski odgovor i rezultat.
*Šta još treba promeniti?
Preskakanje doručka je pogubno za svakog čoveka. Preporuka je da se doručkuje pre devet sati, zato što je lučenje želudačne kiseline najjače od sedam do devet sati izjutra. Iako tada preskočimo ili prespavamo doručak, ta kiselina remeti pravilan bioritam organizma. Mnogi se hvale kako ne doručkuju nego dan počinju sa nekoliko cigareta i kafom i tako pojačavaju lučenje kiseline u želucu i pospešuju nastanak gastritisa. Važno je da se ne preskaču i ostali obroci i da budu dobro izbalansirani.
Zdravo varenje – tačan „biološki“ sat!
Energetski potencijal želuca je najslabiji u večernjim satima između 19 i 21 sati. Zato se ne preporučuju kasne večere, posebno ako pacijent ima prekomerno lučenje želudačne kiseline. Želudac je organ za varenje koji iz prirodnog položaja može da se pomeri i do 29 centimetara. „Podignut“ želudac može da se uvuče ispod rebara i do 12 centimetara u odnosu na svoju osnovu. Spuštanje u karlicu može da dostigne i 17 centimetara u odnosu na prirodnu poziciju želuca.
Pored prejedanja i podizanje teškog tereta postoji još nekoliko faktora rizika koji uslovaljavaju pomeranje želuca: intenzivno kašljanje, snažno kijanje, trudnoća i porođaj, česta povraćanja, napinjanje kod zatvora (konstipacija), gojaznost, obedovanje u ležećem i poluležećem položaju, stres, nepravilno držanje tela i nasledni faktor.
Stefan Vasić, viši fizioterapeut
izvor: Apoteka – BB Soft
