Dobro je poznato da gubitak posla ili finansijska nesigurnost gotovo uvek uzrokuju da se čovek oseća zabrinut i potišten. Nažalost, takvi se stresovi tu ne zaustavljaju. Oni mogu štetiti i organizmu čoveka
Naučnici sa Univerziteta Mičigen ispitivali su nezaposlene radnike za vreme privredne recesije u Americi sredinom 1980-ih godina. Utvrđeno je da su ti nezaposleni imali daleko više zdravstvenih problema nego stabilno zaposlena kontrolna grupa. Istraživanje je pokazalo da čak i sam strah od nezaposlenosti može oštetiti čoveka fizički i psihički. Osoba suočena s panikom u vezi s poslom ili drugim tešim trenucima u životu, reaguje povišenjem krvnog pritiska, ubrzanjem srčane frekvencije. Ako se stres nastavlja, može uzrokovati glavobolje, poremećaje srčanog ritma, smanjiti otpornost prema bolestima. Međutim, ima i dobrih vesti. Ovde je navedeno nekoliko smernica uz pomoć kojih se možete „vakcinisati“ protiv onih najštetnijih učinaka stresova uzrokovanih teškim ekonomskim prilikama i izaći iz svega toga zdraviji, srećniji i možda čak jači.
Uzdajte se u pomoć čak i vama nepoznate osobe
Stručnjaci se slažu: najefikasniji način da se oslabi bol uzrokovana teškim vremenima je dobiti društvenu i emocionalnu podršku. Podrška od porodice i prijatelja je siguno presudna. Međutim, evo i iznenađenja: ljubaznost stranca može biti čak i važnija. Podrška grupe ljudi sa sličnim problemima može imati snažan pozitivan uticaj na emotivno blagostanje nezaposlenih. Na sastancima članova grupe za podršku svi aktivno učestvuju u razgovorima o rešenju problema, to jest o pronalaženju posla. Pokušavaju da kontaktiraju razne poslodavce, članovi međusobno daju emotivnu podršku.
Problem za čitavu porodicu
Kad čovek izgubi posao onda to pogađa ne samo njega lično, nego i čitavu njegovu porodicu. Za sve njih nastupaju teška vremena. Statistike pokazuju da se u takvim vremenima povćava broj nasilja u porodicama. Mnogi od onih koji su izgubili posao ili brinu da im preti otkaz, osećaju se povređeni i ljuti, okomljuju se na porodicu i prijatelje. Već i mala razdražljivost može se pretvoriti u velike sukobe. Osoba u takvom stanju trebala bi kazati svojim ukućanima da je stres u kome se nalazi u stvari uzrok njezinog ponašanja i da sve to nije usmereno na njih lično. Ako takav razgovor u porodici ne smanji ozbiljnost problema, dobro bi bilo zatražiti stručnu pomoć psihijatra ili psihologa. I ovde podrška grupe ljudi sa sličnim situacijama može biti od velike pomoći. Muž koji je odjednom ostao bez posla očajnički traži ljubav i podršku supruge. To posebno dolazi do izražaja u vreme kad on traži novi posao. Veoma bi razborito bilo kad bi žena rekla suprugu da ga i dalje voli, da ima puno razumevanje za sve one kroz šta on prolazi i da ona ne krivi njega zbog nastale situacije.
Uključite i svoju decu
Deca osećaju da nešto nije u redu, zato je važno s njima komunicirati o tome šta se događa. To se mora obaviti na način koji ne zastrašuje i treba ih uveriti da to nije njihova krivica. Redovni porodični sastanci u tome pomažu. Decu treba uveriti da će sve biti u redu, a može ih se uključiti, na primer, i s pitanjem kako što više uštedeti novca. Teška vremena mogu i ojačati čoveka. Možda na prvi pogled izgleda i neozbiljno, ali zaista i neke dobre stvari mogu proizaći iz teških vremena. Kao i svaka druga teška situacija, tako će i ova zahtevati od osobe više pozitivnih kvaliteta, više kreativnosti. Aka ne dopustite da podlegnete strahu i zabrinutosti, ako se više povežete s onima koji su vam spremni pružiti podršku, ako još bolje komunicirate s porodicom i više vremena provodite s njima – tada ćete steći zdrave veštine i doživotne navike koje pre toga niste imali.
(tekst preuzet iz časopisa VIVA broj 237)