Šta je išijas?
Išijas je dijagnoza kojom se označava bol u leđima i duž noge. To je pogrešan naziv, pravi bi bio lumboischialgia – pa je verovatno skraćen. Išijadikus je ime živca ali on nije išijas… bez obzira na greške tog tipa, skoro uvek se misli na problem lumbalnog dela kičme i bol duž noge lumboishhialgiu ili lumboišialgiju.
Hladno vreme, povećava vlažnost vazduha, loše utiče na hronične bolesnike, starije osobe, asmatičare, reumatičare kao i osobe koje imaju problem sa zglobovima, mišićima, tetivama, uopšte koštano-zglobnim sistemom. Broj osoba koje imaju bol u leđima, koji se spušta niz nogu do nožnih prstiju, zimi je češći nego leti. Taj bol je poznat pod nazivom IŠIJAS. Išijas je postal učestalo oboljenje savremenog načina života. Pogađa i muškarce i žene, mlađe i starije.
Predugo sedenje, odsustvo fizičke aktivnosti, neredovna i neadekvatna ishrana, uzroci su koji dovode do problema i bolova u leđima, a jedva podnošljiv bol uzrokuje upala nerva išijadikusa.
,,Prerano“ starenje i degenerativne promene međupršljenskog diskusa su svakako osnovni razlog ove bolesti. Najčečće pri podizanju tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan pokret), dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i curenja njegovog središnjeg dela-nukleus pulpozusa koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto odakle polaze nervi).
Udarno mesto je između petog lumbalnog i prvog sakralnog pršljena sa pritiskom na prvi sakralni koren. Ređi je problem između četvrtog i petog lumbalnog pršljena sa pritiskom petog lumbalnog korena, a još ređi između trećeg i četvrtog ili drugog i trećeg lumbalnog pršljena.
Mogu reći da je jedan od glavnih uzroka problema sa diskus herniama, umanjen ili sveden na minimum unos vode u organizam. Dakle ne tečnosti ( sokovi, čajevi, pića..itd) već čista, obična VODA.
Hronična dehidratacija dovodi do toga da diskus koji treba biti elastičan postaje krt i lako puca pri jačem fizičkom naporu ili pri nepravilnom uvijanju i saginjanju. Kako disk pukne, njegov sadržaj pritisne koren nerva i pojavljuje se bol koji je prvo lokalizovan u samom lumbalnom delu pa se polako spušta niz potkolenicu sve do stopala i prstiju.
Bol je uglavnom iznenadan i jak. Vrlo česte situacije, kada se bol javi su ujutro, dok se peru zubi u kupatilu, obuvaju čarape ili čak pri samom ustajanju iz kreveta, kao i pri podizanju tereta u nepravilnom položaju.
Osobe opisuju bol kao ubod noža. Gube dah, polako se spuštaju na kolena i padaju na pod…I najmanji pokret izaziva jak bol, preznoje se. A osećaj straha da se bol ne ponovi, stalno je prisutan. U takvom akutnom stanju potrebno je prvih 2 sata hladiti bolno mesto da bi spazam mišića popustio da osoba može ustati.
Bolovi se pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Istezanje išijadičnog živca (podizanjem ispružene noge) dovodi do pojačavanja bola (pozitivan Lazarevićev znak). Mogu se naći i raznovrsni motorni znaci – najčešći nalaz je spazam mišića leđa koji predstavlja odbrambenu reakciju od bolnih pokreta. Pokretljivost ovog dela kičme je ograničena, naročito unazad. Može se javiti i slabost mišića, npr.zadnjice a nekada i mišića cele noge. Nemogućnost stajanja na prstima i peti posledica je slabosti mišića potkolenice i stopala.
TRETMAN IŠIJASA
Potrebno je doći nekoliko puta na tretman, jer će se svakim danom mišići više opuštati od spazma i dozvoljavaće veći pokret u zglobu. Vežbe su obavezne, kao šetnja i hodanje. Povećati unos vode u organizam 3-4l (ne čajevi, sokovi i sl).
Vežbe raditi dva puta dnevno ujutro i uveče. Cilj je ubrzati cirkulaciju, ojačati mišiće koji su svojom slabošću doveli do nastalog problema i pomoći da se što pre reši situacija zbog koje je klijent došao.
- Promeniti režim ishrane, pokušati alkalizovati telo. Izbaciti preteranu upotrebu slatkiša i sokova.
- Povećati unos vode
- Redovno vežbati
- Češće ustajanje na radnom mestu, ako posao dozvoljava
- Istezanje mišića
- Povećati unos kolagena
- Nositi pojas pri podizanju velikog tereta i pravilno ga podizati
- Utopliti kičmu ako su u najavi promene vremena
- Čuvati se promaje
Ko je u riziku od išijasa?
Starost. Većina ljudi koji obole od išijasa imaju između 30 i 50 godina.
Težina. Suvišni kilogrami mogu da izvrše pritisak na kičmu, što znači da ljudi sa prekomernom težinom i trudnice imaju veće šanse da dobiju išijas, herniju diska.
Dijabetes može prouzrokovati oštećenje nerva.
Vaš posao. Mnogo dizanja teškog tereta ili dugotrajnog sedenja može oštetiti diskove.
"Prognoza išijasa i bolova u leđima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti: kohorta ATLAS" naučno istraživanje
Istraživanje o prognozi išijasa i bolova u leđima obavilo je 6 priznatih lekara (vidi sliku levo) i rad je objavljen u “The Spine Journal” medicinskom časopisu.
Zaključci su bili sledeći:
Nakon jedne godine, 55% pacijenata primarne zdravstvene zaštite sa bolovima u nogama povezanim sa leđima i išijasom koji primaju trenutno najbolju negu prijavilo je 30% ili više poboljšanja u invalidnosti. Dugoročno, uverenje pacijenata da će im uskoro biti bolje i nemajući mnogo drugih žalbi koje se pripisuju leđima i bolovima u nogama, bili su nezavisni prognostički faktori povezani sa poboljšanjem.
Ublažavanje simptoma išijasa
Istraživanje i odgovarajuće postupanje sa očekivanjima pacijenta u vezi sa putanjom bola, kako kod bolesnika sa bolovima nogu, tako i kod išijasa, smatra se relevantnim, slično kao i prezentacija najtežih zdravstvenih problema.
Ovi prognostički faktori mogu se koristiti za informisanje i usmeravanje upravnih odluka o vremenskom rasporedu i intenzitetu dostupnih terapijskih opcija za ublažavanje simptoma, posebno kod pacijenata sa išijasom sa korobativnim MRI nalazima, za koje postoje potencijalno odgovarajuće terapijske intervencije koje nisu primenljive za pacijente sa nespecifičnim donjim delom leđa i nogu simptomi.
Sve što treba da uradite je da nas kontaktirate i zakažete konsultaciju. Vrhunski stručnjaci: znanje, iskustvo, profesionalnost, iskrenost, pouzdanost, diskrecija… ZDRAVLJE NA PRVOM MESTU!