ŽUČNA KESA

ŽUČNA KESA

Žučna kesa je izuzetno važan organ u našem telu na šta je  ukazao još Hipokrat. U staroruskoj medicini žučnu kesu su nazivali „dirigentom unutrašnjih organa“ i početak bilo koje terapije bio je vezan za normalizaciju rada žučne kese.

Žučna kesa se nalazi na donjoj strani desnog jetrenog režnja kruškolikog oblika i ima funkciju rezervoara žuči. Jetra neprekidno luči žuč koja ima važnu ulogu u varenju hrane i resorpciji masti, belančevina i ugljenih hidrata.

Glavni sastojci žuči su:
-    holesterol i
-    žučne kiseline

Uobičajena koncentracija žučnih kiselina je visoka i može da razgradi holesterol. Nepravilna ishrana (suviše masti, manje unošenja vode u organizam, gladovanje...) dovodi do toga da jetra stvara više holesterola nego što žučne kiseline mogu razgraditi. Ostatak holesterola pretvara se u žučne kamenčiće. Posle obroka hrana iz želuca ulazi u dvanestopalačno crevo i tamo počinje da se luči hormon helecistokinin. Ovaj hormon stimuliše rad (grčenje) žučne kese i opuštanje (otvaranje) sfinktera Odde (odi) koji se nalazi na dvanestopalačnom crevu.

Tako se žuč iz žučne kese uliva u dvanestopalačno crevo. Rad žučne kese i sfinktera Odde treba da bude sinhronizovan. Vrlo često posle operacije žučne kese (halicistoektomije) postoje simptomi koji ukazuju na nepravilan rad sfinktera Odde. Metodu koja može dijagnostikovati problem rada sfinktera Odde (manometrija) je veoma komplikovana i može imati neželjene efekte.

AMP analiza omogućava, posle 6 minuta, komfornog i bezbolnog, dijagnostikovanja da imamo informaciju da li je sfinkter Odde u dobrom stanju ili ne. Važno je napomenuti da skoro ¼ populacije u Srbiji pati od problema nepravilnog rada žučne kese i žučnih puteva. Iz tih razloga dođite na AMP analizu i brzo, bezbolno, efikasno utvrdite stanje svog organizma kao i stanje žučne kese i sfinktera Odde.
Ne zaboravite da je prevencija zlatno pravilo medicine.

Pozovite nas Balans Medika 011/32.26.826.

Razvojni put tradicionalne medicine

U razvijenim zemljama, tokom milenijumske tranzicije, alternativna medicina je poprimila kvalitete posebnog entiteta, sa sopstvenim institucijama, priznatim od strane građana, vlasti i javnosti uopšte.
Do ovog javnog, političkog i ekonomskog uvažavanje alternativne medicine došlo je iz više razloga.
Na opštem planu, u pitanju je bila tranzicija iz industrijskog u postindustrijsko društvo. Što se tiče zdravlja, u okviru ove tranzicije došlo je do paradoksa - do razvoja zdravog a u isto vreme sve bolesnijeg društva, odnosno društva čiji su pripadnici sa jedne strane bili gotovo opsesivno obuzeti zdravljem i radnom sposobonošću, dok je sa druge strane bilo sve više hronično bolesnih. Ovaj je paradoks doprineo širenju uvida da spektakulrano spasavanje putem visoke tehnologije nije dovoljno, uz paralelno širenje nezadovoljstva zbog mehaničkog i bezličnog pristupa moderne medicine.
Pored toga, sve veći razvoj industrije usluga omogućio je onima na povoljnim pozicijama da izgrade uspešne karijere i razviju stilove života koji su omogućavali veće obraćanje pažnje na zdravlje. Tako se i razvila jedna specifična populaciona grupa. To su pre svega bili ljudi okrenuti promeni svoga životnog stila, sa visokim obrazovanjem, srednjih godina, višeg socijalno ekonomskog statusa, zainteresovani za pitanja ekologije i za holistički pogled na svet. Oni su bili prvi pravi korisnici alternativne medicine, privučeni njenim potencijalima za unapređenje zdravlja i njenim neinvazivnim terapijama.
U drugoj širokoj grupi zainteresovanih korisnika alternativne medicine bili su oni koji su tragali za nekim drugačijim pristupom lečenja. Tu su najpre bili ljudi sa dugoročnim hroničnim bolestima. Zatim oni koji su imali averziju prema zvaničnoj medicini zbog njene izrazite invazivnosti i rizičnih tretmana. A onda i oni koji su imali neodređene tegobe, povezane sa stresom, usled problema svakodnevnog života i socijalnih kriza, za koje moderna medicina takođe nije imala adekvatan odgovor.
Broj korisnika alternativne medicine je naročito počeo da se uvećava kada se raščulo kako su alternativne terapije dovele do poboljšanja tamo gde zvanična medicina nije imala uspeha.
Interesovanje za alternativnu medicinu se, zatim, još više razvilo i usled ponašanja alternativnih terapeuta. Naime, pacijenti su bili zadovoljni time što je njihov odnos sa alternativnim terapeutima bio zasnovan na otvorenom, holističkom i partnerskom pristupu, za razliku od odnosa sa terapeutima zvanične medicine gde su dominirale teškoće u komunikaciji i nedovoljna zainteresovanost za pacijenta.
Daljem porastu interesovanja za alternativnu medicinu doprineo je i konzumerizam. Ljudi su, jednostavno, potrošačku naviku da biraju robu raspoloživu na tržištu i da menjaju proizvode i proizvođače počeli da primenjuju i prilikom zadovoljavanja svojih zdravstvenih potreba.
Iz nekoliko razloga, takođe, alternativnu medicinu su sve više prihvatali i lekari, kao i drugi poslenici zvanične medicine. Najpre, njihovi su pacijenti želeli alternativne tretmane. Važan razlog za prihvatanje alternativnih terapija, uz to, bilo je i nezadovoljstvo biomedicinskim modelom kao i oficijelnim zdravstvenim sistemom. Neki zdravstveni poslenici su opet, pošto se stanje njihovih pacijenata nije popravljalo oficijelnim metodima, tragali za nekim drugim rešenjima. Neki su bili zainteresovani za dodatno obrazovanje, a neki i za ekonomske potencijale alternativne medicine i potencijalno lukrativno tržište.
Naravno, u vremenima kada je zbog visokih troškova počelo čak da se razmislja i o racionisanju zdravstvene zaštite, još jedan razlog za povećano korišćenje alternativnih terapija bila je i njihova delotvornost uz niske operativne troškove. Najpoznatije istraživanje kojim je pokazano da se primenom alternativnih terapija mogu uštedeti značajna sredstva bila je Glastonbury studija. Ova studija je trajala tri godine (1994-1997), a njome je bilo uključeno 600 pacijenata (17% od ukupne populacije) od kojih je 71 % imao dugoročna hronična oboljenja. Svi su oni, po obraćanju svome lekaru, bivali upućivani u posebno uspostavljenu službu alternativne medicine. Praćenjem ovih pacijenata ustanovljeno je da znatno manje koriste druge zdravstvene usluge u vezi tegoba zbog kojih su se obratili lekaru. Naročito je bilo došlo do značajnih smanjenja korišćenja zdravstvenih usluga u grupi ranijih najvećih korisnika. Posete lekaru opšte medicine pale su na jednu trećinu. Još izrazitije je bilo smanjenje broja recepata, takođe u grupi najizrazitijih korisnika. Do sličnih smanjenja došlo je i kod uputa na specijalistićke preglede, uputa na laboratorijske analize, kao i u slučaju upućivanja na druge vidove zdravstvene zaštite u vezi sa relevantnim problemom. Uz to, prema iskazima pacijenata u 85% slučajeva je došlo do značajnog ili delimičnog poboljšanja zdravstvenog stanja. Sami alternativni terapeuti, pak, izvestili su da je kod 11% pacijenata došlo do znatnog poboljšanja ili do izlečenja, dok se kod 57% stanje poboljšalo. Do sličnih rezultata se, inače, došlo i pri korišćenju alternativne medicine u slučaju posebno naznačenih entiteta, kao što su kardiovaskularne bolesti, bol u leđima, bol raznog porekla, reumatoidnog artrita…
Utemeljivanju i širenju alternativne medicine doprineo je i njen institucionalni razvoj, odnosno uvodenje institucija paralelnih sa institucijama zvanicne medicine.
Osnovani su, tako, međunarodni naučni časopisi posvećeni alternativnoj medicini,
kao i nacionalni centri poput «Foundation for Integrated medicine» u Velikoj Britaniji i «National Center for Alternative Medicine» u SAD. U Nemačkoj zatim, Komisija E, inače zvanična vladina agencija rutinski obaveštava sve lekare o ishodima istraživanja koja se odnose na biljne preparate. U Kohrenovu biblioteku medicine zasnovane na dokazima, dalje, ulazi preko 4000 kliničkih eksperimenata o delotvornosti alternativnih terapija. Medicinski fakulteti uvode predmete posvećene alternativnim terapijama, a utvrđuje se i da su tužbe protiv alternativnih terapeuta daleko ređe i sa daleko manjim oštećenjima nego što je to slučaj kod tužbi zbog kojih se sudi terapeutima zvanične medicine.
Naravno, alternativna medicina nikada ne bi bila u toliko poznata i prihvaćena bez World Wide Web-a. Naime, gotovo svaka specifična informacija koja je dostupna na internetu rutinski uključuje i ponude alternativne medicine a pojedini alternativni sajtovi kao «Ask Dr. Weil» imaju preko 90.000 poseta dnevno.

Autor teksta: Vuk Stambolić

Oči znaju sve o tebi

izvor: magazin "Bilje i zdravlje"

Telemetrija i AMP dijagnostika i analiza zdravlja

Dr Dušan Prikić, internista-kardiolog, otkriva prednosti nove tehnologije -dijagnostičke telemetrijske metode na AMP sistemu

Omogućava holistički pristup organizmu

S obzirom da daje blizu 120 parametara krvi o funkciji i stanju vitalnih sistema u čoveku, lekar može potpuno sagledati stanje nečijeg organizma
Telemetrija -  solomonsko rešenje da se testira funkcija organa i organizma, a da se pri tom registruju svi njegovi najznačajniji parametri
30 odsto pacijenata kao nedolazak lekaru navodi strah od igle

o Krajnje precizan i bezbedan način dijagnostike, bez vađenja krvi i bola, ili zračenja i gutanja raznih preparata
o Podaci se sakupljaju sa površine tela elektronskim putem
o Primenjiv i kod beba, dece, trudnica, starih ljudi
o Svi podaci na jednom mestu za pet minuta, nema obijanja pragova raznih ordinacija
o Važan savetodavan rad sa pacijentom
o Kod nas niko sistemski ne radi na podizanju zdravstvene kulture stanovništva

Druga polovina dvadesetog, kao i početak ovog veka, postavili su pred medicinsku nauku potpuno nove izazove.  Pojava ranije nepoznatih bolesti (kao što je AIDS), sve veći broj obolelih od malignih oboljenja, značajno povećana incidenca pojave kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti (moždani i srčani udari, dijabet) doveli su do potrebe za razvijanjem novih, efikasnijh dijagnostičkih metoda. Pojava prvih ultrazvučnih aparata značajno je olakšala klinčki rad, prvenstveno u internoj medicini i akuserštvu. Dalje, razvoj imaging metoda poznatih pod kolokvijalnim nazivom skener doveo je do novog iskoraka u dijagnostici, da bi svoj vrhunac doživeo početkom 21. veka masovnom upotrebom magnetne rezonance. Dijagnostičke metode nuklearne medicine, koje se zasnivaju na ubacivanju radioaktivnih supstaci u organizam i kasnijem merenju intenziteta zračenja iz odredjenih regiona tela, dopunile su grupu novih sredstava za otkrivanje patoloških promena u organizmu.
Međutim, tehnički napredak u medicini imao je i svoje nedostatke: pacijenti su (često sasvim nekritički) izlagani faktorima štetnim po zdravlje, prvenstveno velikim dozama jonizujućeg zračenja. Sa druge strane, primena velikog broja ovih novih metoda doveo je, potpuno paradoksalno, do produženja vremena potrebnog za postavljanje dijagnoze. Uz to, sve ove tehnicke novosti u dijagnostici koštaju dosta, kako zdravstveni sistem, tako i same osiguranike – pacijente.
U nameri da se izbore sa ovim problemima, a da u isto vreme stvore precizan i pouzdan dijagnostički metod, ruski i ukrajinski naučnici su se sedamdesetih godina okrenuli telemetriji.
Šta ova metoda predstavlja, koje podatke o ljudskom organizmu otkriva i kakav je princip rada, razgovarali smo sa dr Dušanom Prikićem (45), internistom-kardiologom koji ovu jedinstvenu metodu primenjuje u praksi, inače specijalizantom čuvenog dr Hebštrajta iz Nemačke.

o Šta je to telemetrija?

- Metod prikupljanja podataka “na daljinu”, odnosno sa same površine ispitivanog objekta, bez invazivnih zahvata i upotrebe jonizujućih zračenja kojim se objekat "prosvetljava". To, u slučaju medicinske dijagnostičke telemetrije znači da se u njenoj primeni ljudsko telo ne otvara, zaseca, niti bode kako bi se neko ispitivanje izvršilo, niti da se kroz njega propusta bilo kakvo zračenje, od rengenskih pa sve do gama-zraka. Podaci sa dobijaju jednostavnim očitavanjem određene fizičke veličine sa referentnih tačaka na samoj površini tela, sa kože.

o Kako to da ste se kao pripadnik zvanične medicine okrenuli alternativnim pravcima dijagnostike?

- Imam višegodišnje iskustvo na polju alternative, ako mogu tako da nazovem nešto što bi trebalo da postoji uporedo sa medicinom ex katedra. Došlo je vreme da se zvanična medicina i alternativna pomire, ili bar nađu kompromis, jer je to u krajnjoj liniji, u interesu pacijenata. Dugo vremena je altentativa svrstavana u nešto prokazano i  nedozvljeno, ali je zakonska regulativa kod nas donekle rešena pre dve godine, tako da se ja i moje kolege možemo zvanično time baviti. Tako je u većini zemalja Evrope i sveta, a kod nas se po običaju – kasni u svemu, pa i prihvatanju novih, korisnih metoda.

o Šta sve pruža ovaj način dijagnostike?

- Postojali su pokušaji da se imaging metoda, odnosno metoda prikazivanja morfologije organa, kombinuje sa metodama koje pokazuju fukciju tog određenog organa, kao što su, recimo, metode nuklearne medicine. Međutim, one su nedovoljno precizne i vrlo štetne po organizam. Omogućavaju da se vidi organ pomoću gama kamere i njegova funkcionalnost, ali čovek koji je tome izložen postaje sekundarni izvor zračenja neko vreme. Postavlja se pitanje – koliko je to u redu. Po meni, telemetrija je solomonsko rešenje da se testira funkcija organa i organizma, a da se pri tom registruju svi njegovi najznačajniji parametri.

o Kakav je postupak?

- Kao kada se meri temperatura, nema igle, zračenja, uboda, krvi, nikakve nelgodnosti,  podaci se dobijaju priključivanjem pacijenta mini elektrodama na AMP aparat, koji je izumeo čuveni  ukrajinski akademik Anatolij V. Maljihin. Elektrode se postavljaju ispod pazuha, sve je zasnovano na termoregulaciji organizma. Ovo je vrlo složen i komplikovan sistem koji registruje 117 parametara odjednom i u neverovatno kratkom roku, od 3-5 minuta. Sve sa, naglašavam, spoljne površine kože.

o Koliko Vam kao internisti-kadriologu pomaže ovaj dijagnostički metod?

- Jako mnogo. Kao prvo, ne možete ni zamisliti koliko ima ljudi koji kao motiv nedolaska kod lekara ističu bol, neprijatnost, ubod igle, krv. Siguran sam da do 30 odsto populacije ne dolazi na preglede jer se boji igle. Sa druge strane, metoda je efikasna, uštede na vremenu. Rezultati se dobijaju u neverovatno kratkom roku, što daje mogućnost da se preventivno deluje kod mogućih budućih težih slučajeva. Nedavno sam imao za pacijenta čoveka koji je došao kod mene na pregled na AMP aparat, sa veoma nestabilnom anginom pektoris, a nije uopšte išao kod lekara. Uspeli smo da ga ubedimo da ode dalje na detaljna ispitivanja. Čovek nije ni znao od čega boluje.

o S obzirom da smo u Evropi treća zemlja po smrtnosti od kardiovaskularnih boljenja, šta je po Vama tome razlog?

- Radi se o dve bitne stvari. Najpre, naši ljudi su većinom nemarni prema svom zdravlju, ne postoji nikakva zdravstvena kultura. Sa druge strane, odgovarajući segmenti našeg društva, bilo to ministarstvo zdravlja ili neka druga nadležna institucija, ne animiraju narod da se edukuje, ne daju mu tu priliku, ne stvara se povoljno tle da se zdravstvena kultura podigne na nivo na kom bi trebalo da bude. Postoje samo sporadične akcije, u poslednje vreme i nekih političkih stanaka, ali to nije sistemsko rešenje, posebno u oblasti preventive, uključujući i ranu dijagnostiku, koja je i najznačajnija za ljudsko zdravlje. Moramo biti svesni da naš državni organ, nadležan za razvoj i funkciju medicinske službe, ne radi dobro.

o Koje su još prednosti telemetrijskog načina dijagnostike?

- Mnogo je važno što su rezultati svi na jednom mestu i to krajnje precizni. Procedura je tako sistematizovana, sve je pregledno, ordinirajući lekar ne mora da luta, čeka nove, druge nalaze da bi postavio radnu dijagnozu. Nema noćne more i za pacijenta i za njegovog lekara – ove nedelje jedan nalaz, za četiri dana drugi, za pet – treći, i tako redom. Često zbog spore dijagnostike ljudi gube glavu ili stižu kasno da se tegobe otklone. U ovom slučaju lekar ima bitne parametre na jednom mestu i pacijenta pred sobom, pa ga može uputiti odmah gde treba, čak i na operativni zahvat. Recimo, došla je žena koja nije znala da ima miom na materici, koji je mogao da joj vrlo brzo napravi teške smetnje, predočeno jojo je šta je čeka i otklnila je problem na vreme.

o Da li tom metodom kao kardiolog vidite sve parametre da bi postavili radnu dijagnozu?

- Svakako. Radnu dijagnozu je ovako mnogo lakše postaviti, a ne da se “voza” pacijent od nalaza do nalaza, pa se sve skupi posle odmaklog vremena, a onda se tek zaključuje šta će se sa njim dalje. Prvu dijagnozu je na ovaj način sasvim lako postaviti, sve dalje su finese.

o Znači da je Vaš uvid potpun?

- Osnov filizofije ovog principa je dijagnostički holizam. Dobijeni podaci, svi na jednom mestu o različitim sistemima i organima otvaraju mogućnost da se organizam pacijenta sagleda u celosti. Recimo, kao kardiolog ne posmatram samo izilovano rad srca, već srce  i njegovu funkciju u sklopu celokupnog organizma, što je i jedino ispavno. Metoda je tako postavljena – hteli mi to ili ne, podaci su tu i o respiratornoj funkciji, i o radu, endrokrinog i nervnog sistema, mozga, prokrvljenosti, cirkulaciji, funkciji organa digenstivnog trakta, imunosistemu, i da ne nabrajam. Sam princip nas podstiče da budemo holisti. U tome vidim čvrstu kopču alternativnih metoda sa zvaničnim.

O Sada je doba gripa, virusa, da li ovaj dijagnostiički metod može da solidno oslika stanje nečijeg imunosistema?

- Jaka strana metode je da može sa solidnom preciznošću posavetovati pacijenta o minusima i plusevima njegovog imunosistema. Ne možemo izolovati bakteriju ili virus, ali možemo da steknemo jasan uvid u stanje imunosistema i opcija, a samim tim i o nečijim sklonostima ka raznim infekcijama i zaraznim bolestima.

O Koliko vremena provedete sa pacijentom prilikom pregleda?

- Različito, ali mnogo više od lekara u zvaničnim zdravstvenim ustanovama, ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Lekari nemaju vremena da se bave kompletnim stanjem pacijenta, već samo trenutnim simtomom. Ovaj vid dijagnostike otvara mogućnost da sa čovekom razgovarate, ukažete mu na slabosti i pozitivne strane njegovog organizma, šta bi trebalo dalje da čini, sa kim da se konsultuje. U ovoj metodi vidim još jednu njenu prednost nad drugim dijagnostičkim metodama, a to je savetodavni rad.


: Sve povoljnosti telemetrijske dijagnostike 
o Bezbedna je za rad. Ne predstavlja nikakvu opasnost za zdravlje pacijenta, niti za osoblje koje upravlja dijagnostičkom opremom
o Dijagnostička procedura se, po potrebi, može ponavljati više puta dnevno, što nije moguće kod većine klasičnih invazivnih tehnika pregleda (rengen, naprimer).
o Dijagnostička procedura je komforna po pacijenta -nema bola, niti nelagodnosti koje postoje kod većine invazivnih dijagnostickih tehnika usled ubadanja i krvarenja prilikom uzimanja krvi, na primer.
o Može se bezbedno primenjivati i kod najosetljivijih kategorija pacijenata – male dece, trudnica, starijih ljudi ili iznemoglih pacijenata.
o Ne ostavlja nikakve tragove na telu pacijenta, niti bilo kakve druge kasnije posledice. (nasuprot tome, posle dijagnostičkih procedura u nuklearnoj medicini naprimer, pacijentovo telo emituje jonizujuće zračenje satima i danima posle pregleda, predstavljajući tako rizik za svoju okolinu i ukućane.)
o Podaci dobijeni pomoću dijagnostičnog sistema AMP omogućavaju lekaru da izvrši tačnu procenu trenutnog zdravstvenog stanja pacijenta, no ono što ovaj sistem čini jedinstvenim je mogućnost procene rizika za javljanje nekih bolesti, što aparat AMP čini moćnim oruđem u preventivnoj medicini.
o Upotrebom uređaja AMP moguće je precizno utvrditi stanje svih organskih sistema, od nervnog, preko kardiovaskularnog, plućnog i digestivnog, sve do stanja urinarnog i endokrinog sistema.Moguće je precizno utvrditi opšte hematološke parametre (hemoglobin, hematokrit, sedimentaciju eritrocita, broj eritrocita, leukocita, trombocita,  leukocitarnu formulu), kao i  nivoe natrijuma, kalijuma, magnezijuma i kalcijuma u krvi. o Utvrdjivanje vrednosti nivoa šećera u krvi, kao i nekih drugih fizioloških parametara, omogućava ranu dijagnozu dijabeta kao i praćenje uspešnosti terapije, bez potrebe stalnog uzimanja krvi.Praćenje nivoa kreatinina i uree u krvi daje mogućnost ispitivanja rada bubrega , a kontrola holesterola i triglicerida predstavlja osnovni preduslov za lečenje bolesti srca i krvnih sudova.  Zapravo, kontrola brojnih metaboličkih parametara (ukupno čak 117 njih), omogućava lekaru da načini detaljnu analizu zdravstvenog stanja pacijenta, te da postavi tačnu i blagovremenu dijagnozu.

Intervju časopis Vidar br.3