BOL U LEĐIMA

Definicija i epidemiologija

Lumbalni sindrom obuhvata grupu različitih oboljenja i poremećaja čiji je zajednički simptom bol u lumbalnom i lumbosakralnom segmentu kičmenog stuba sa ili bez iradijacije bola u donje ekstremitete. 60-80% odrasle populacije dobije epizodu lumbalnog bola barem jednom u životu. Procenjuje se da je ovaj bolni sindrom čest uzrok radne nesposobnosti kod preko 25% osoba mlađih od 45 godina.

Patofiziologija bola u leđima

Degenerativne promene lumbalnog dela kičmenog stuba mogu da zahvate sve njegove strukture: međupršljenske diskuse, zglobove, okolno vezivno tkivo i ligamente. Istraživanja su pokazala da se degenerativni proces odigrava najpre u međupršljenskom diskusu i to više godina pre u odnosu na promene u međupršljenskim zglobovima. Kao posledica degenerativnih promena diskus postaje manje elastičan i gubi ulogu amortizera između dva pršljena.Važan faktor u razvoju degenerativnih promena su česte mikrotraume koje nastaju pri podizanju tereta.
Dijagnoza: RTG, NMR, CT, EMNG, SSEP, laboratorija
Glavni simptom je bol u lumbalnom predelu koji ima svoje karakteristike u pogledu nastanka, intenziteta, lokalizacije i distribucije. U tipičnim slučajevima bol u lumbalnom predelu nastupa naglo, obično posle podizanja tereta ili naglog nekontrolisanog pokreta, a ponekad i bez jasnog povoda. Bol je vrlo intenzivan, oštar i pojačava se pri svakom pokretu, kašlju, kijanju, smehu ili defekaciji, što se objašnjava povećanjem pritiska likvora u subarahnoidalnom prostoru čime se povećava kompresija na spinalni koren.
Bol koji perzistira noću u toku spavanja i povećava se prilikom ležanja na leđima treba uzeti u obzir i isključiti metastatsku infiltraciju ili infekciju lumbalnih pršljenova. Antalgičan hod je karakterističan za bol diskogene prirode, a pognuto držanje pri hodu upućuje na spinalnu stenozu lumbalne kičme. Postura je takođe narušena u smislu antalgične skolioze sa konveksitetom ka zdravoj strani, što ukazuje na lateralno lociranu kompresiju ili ka bolesnoj strani, što ukazuje na medijalno lociranu kompresiju. Lumbalna lordoza može biti izravnata usled spazma paravertebralne muskulature ili povećana usled slabosti muskulature abdomena. Ograničena pokretljivost lumbalnog dela kičmenog stuba je karakteristična za ove pacijente. Narušen pokret antefleksije u lumbalnom delu kičmenog stuba sa izazivanjem tipične tegobe ukazuje na diskogenu leziju, dok narušen pokret retrofleksije ukazuje na poremećaje fasetnih zglobova. Ukoliko se bol širi duž noge, a uzrokovan je istezanjem živčanog kičmenog korena radi se o lumboišijalgiji. Ako je taj isti bol praćen i poremećajem senzibiliteta i motorne funkcije, kao i gubitkom refleksa reč je o radikulopatiji. Sindrom kaude ekvine podrazumeva oštećenje lumbosakralnih korenova u spinalnom kanalu što dovodi do oštećenja funkcije mokraćne bešike, creva i donjih ekstremiteta.

Lečenje

U terapiji bola u leđima koristi se više vrsta lekova: nenarkotički i narkotički
analgetici, NSAIL, kortikosteroidi, mišični relaksansi, antidepresivi, anksiolitici, antikonvulzivi, lokalni analgetici. Kortikoterapija se sprovodi kada nema perioda bez bola do dva sata u toku dana, kada je test istezanja manji od 30st i kada postoji neurološki deficit. Koristi se i veliki broj fizikalnih agenasa, akupunktura i laseropunktura. U akutnoj fazi bolesti ne preporučuje se dugotrajno mirovanje, najviše jedan do dva dana, u suprotnom može doći dugoročno do neželjenih efekata, ako je mirovanje trajalo duže od dva dana to može biti faktor loše prognoze. Pozicioniranje je značajno, savetuju se različiti položaji ali jedini ispravan položaj je položaj bez bola ma koliko bizaran bio. Treba sprovesti edukaciju pacijenta. Sve osobe posebno fizički radnici u toku lečenja i rehabilitacije moraju naučiti zaštitne položaje i pokrete kojima će obnavljati dnevne i profesionalne aktivnosti. Posle nedelju dana započinje rani adekvatan kineziterapijski tretman.

Bol u vratu

Cervikalni sindrom ili bol u vratu podrazumeva bol u vratu sa širenjem u ruku, potiljak, i glavu, često praćen senzitivnim, motornim i vaskularnim smetnajma. 50% populacije dobije bar jednom bol tipa brahijalgije.
Cervikalni sindrom je u najvećem broju posledica degenerativnih promena vratnog dela kičmenog stuba. Degenerativne promene mogu zahvatiti međupršljenske diskuse, zglobove pršljenskih nastavaka, mišiće, ligamene. Radikulopatska lezija može biti posledica prolabiranog diskusa, osteofita u foramen ili iščašenje zglobova između pršljenskih nastavaka. Mehanizam nastanka je isti kao kod lumbalnog sindroma - bola u leđima dolazi do promena u diskusu sa smanjenim sadržajem vode što dovodi do gubitka elastičnosti i gubitka funkcije diskusa sa ugrožavanjem segmenata međupršljenskog prostora a nekad i sadržaja spinalnog kanala.
Dijagnoza pojedinih oblika cervikalnog sy je klinička. Sva druga ispitivanja RTG, EMNG, NMR, CT treba uraditi ali se oslanjati isključivo na klinički nalaz.
Lečenje - poštuju se tegobe pacijenta, on se pozicionira i posle 7 dana se počinje sa kineziterapijskim tretmanom, koristi se Šancov meki okovratnik, akupunktura, fizikalne procedure i obuka zaštitnim položajima i pokretima. Okovratnik se nosi 2-3 nedelje 3-4 puta dnevno po 1h, ne ruke iznad glave, teret ne preko 6-7kg.

Autor teksta:
Mr sc.med.dr Dragana Perišić
spec.fizikalne medicine i rehabilitacije
i spec.akupunkture

Konsultacije možete zakazati na tel.011/32.26.826.
Cena : 2.800,00 dinara