Alternativne terapije uspešno zamenjuju vakcinu protiv svinjskog gripa

Zaboravljeni vitamini. Vitamin D3 i vitamin C

Jedna od najboljih zaštita od novog gripa je vitamin D3. Trebalo bi uzeti 5.000 internacionalnih jedinica
( IJ ) dnevno, a kada bolest počne da se širi, dozu valja povećati na 15.000 IJ dnevno.
Što veća doza vitamina D3, to veća zaštita, jer D3 modulira odbrambene funkcije ljudskog organizma, smanjujući mogućnost preterane reakcije imunog sistema i stimuliše organizam da stvara antimikrobne peptide, koji su moćni uništavači virusa.
Riblje ulje takođe smanjuje preteranu reakciju imunog sistema. Dovoljno ga je uzimati jednu kafenu kašičiću dnevno. Oni kod kojih su izraženi simptomi gripa, treba u organizam da unose dve kašičice dnevno. Autooksidansi takođe pomažu: curcumin, kvercetin, ekstrat semenki od grožđa, vitamin C i prirodni vitamin E. Kao i u većini akutnih oboljenja, dobar preparat multivitamina i multiminerala takođe je od pomoći.
Efikasnom odbranom od novog gripa se smatra i terapija dr. Frederika Klenera.
Naime, u proleće 1949. godine u Americi je harala dečija paraliza. Doktor Klener je svojom intezivnom terapijom vitaminom C tokom pet dana izlečio 60pacijenata, pa čak i one koji su već bili zahvaćeni grčevima. Iako jedna od najefikasnijih, ova terapija se nije proslavila, jer je za farmaceutske kompanije bila neprofitabilna.

Vitamin C u lečenju gripa

Dr. Frederik Klener vitamin C primenjuje na sledeći način:
1.    Prva 24 časa uzimati na svaka 2 sata po 2 grama čistog vitamina C ( askorbinska kiselina ). Ukoliko se pojavi dijareja, treba produžiti uzimanje vitamina C i to na svaka 4 sata. Dijareja je znak da je dostignuta doza koja je maksimalna za onoga ko uzima terapiju i da telo više ne resorbuje vitamin C, već ga izbacuje. U ovom slučaju dijareja je bezbolna.
2.    Narednih 48 sati uzimati po 2 grama vitamina C na svakih 6 sati.
3.    Narednih 48 sati uzimati po 2 grama vitamina C na 12 sati.

Uzimanje vitamina kod dece

Kod dece starije od 4 godine doza je upola manja, a mlađima se ne preporučuje oralno uzimanje veće količine vitamina C, već se on daje intramuskularno ( injekcijama ).
Vitamin C ne sme biti kalcijumov askorbat, jer može da izazove bubrežni kamenac. Bolji je natrijumov, a najefikasnija je čista askorbinska kiselina bez dodataka, iz šipka, paprike ili kupusa.
U vodu sa kojom se pije vitamin, treba dodati malo prirodnog soka od limuna ili pomorandže, da bi se pospešila absorpcija veštačkog vitamina C. 

Pravilna ishrana i zdrav život

Provoditi što više vremena napolju na svežem vazduhu, disati duboko i koristiti svaki sunčev zrak. Koristiti svaku priliku da petnaestak minuta stanete bosi na zemlju, da se ispraznite od statičkog elektriciteta nakupljenog od kompjutera, telefona, televizora...
Piti vodu iz bunara i izvora, ne sa vodovodne česme. Proverite da li u flaširanoj vodi ima fluorida jer je izuzetno toksičan.
Izbegavajte životinjske produkte. Posebno izbegavajte fabrički obrađenu hranu i sokove. Jedite što više svežeg i sušenog voća, povrća i semenki a sokove cedite sami i odmah popijte.
Zbog lučenja ,, negativnih ,, hormona koji zakiseljuju krv i na taj način stvaraju podlogu za razvoj mikroba treba ograničiti gledanje televizije (vesti, filmovi).
Spavajte u potpuno mračnoj prostoriji, između 10 uveče i 2 ujutru, da bi telo lučilo melatonin, hormon koji je veoma važan u zaštiti organizma od bolesti.

 

 

Luk. Povrće koje čuva zdravlje

Značaj luka

. Luk pomaže zdravlju srca, snižava povišeni holesterol (HDL) i smanjuje rizik od preloma kosti čiji je uzrok osteoporoza. Svejedno je kako se koristi sirov, kuvan, dinstan, pečen....   

 

Naučni časopis "Menopause" objavio je istraživanje grupe naučnika sa Medicinskog fakulteta Južne Karoline da li i koliko crni luk utiče na gustinu koštane mase kod žena u menopauzi. Više od 35 miliona žena starijih od 50 godina učestvovalo je u ovom projektu.
Anketirane su podeljene u nekoliko grupa u zavisnosti od toga koliko često jedu luk, svakodnevno, nekoliko puta nedeljno, jednom mesečno ili uopšte ne jedu luk. Koštana masa merena je denzitometrijom. Ispitivanje koje je trajalo nekoliko godina pokazalo je sledeće:
-    žene koje često jedu luk imaju najveću gustinu koštane mase
-    žene koje su jele luk jednom ili više puta u toku dana imale su 5% veću gustinu koštane mase od žena koje su luk jele jednom mesečno i manje.
Ljubitelji luka među ženskom populacijom imale su 20% manji rizik od preloma kuka uzrokovanog osteoporozom, u odnosu na žene koje ga ne jedu.
Naučnici su zaključili da luk blagotvorno deluje na gustinu koštane mase i može biti koristan saveznik u borbi protiv osteoporoze.
Latinski naziv za luk je Allium cepa, a engleski onion što znači "jedan jedini". Ovaj naziv pomaže da razlikujemo luk koji ima jednu lukovicu, od njegovog srodnika belog luka koji ima više malih lukovica.
Postoji više vrsta luka koji se razlikuju po boji, ukusu, veličini. Žuti luk, najljući, sadrži najviše kvercetina snažnog antioksidansa sa dokazanim protivupalnim, antialergijskim i antikarcinogenim delovanjem.
Ljubičasti luk je najslađi, pored kvercetina sadrži i lekovite antocijanine, supstance koje pomažu u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i bolesti arterija.
Vlasac – lisnata, zelena biljka 15 – 35cm visoka, sitne lukovice, bogate betakarotenom i vitaminom A.
Beli luk, blagog ukusa i sadrži umerene količine kvercetina.

 

LUK JE NAJJAČI ČUVAR ZDRAVLJA I POMOĆ ZA DIJABETIČARE

Luk ne sadrži holesterol, a pravo je skladište C vitamina i folne kiseline, kalija, kalcija, fosfora.
Luk trebaju koristiti dijabetičari jer se predpostavlja da sumporna supstanca alil – propil disulfid pomaže smanjenju nivoa šećera u krvi, dok velike količine hroma u luku pomaže u održavanju normalnog nivoa šećera u krvi.
Redovno uzimanje luka najmanje 2 puta nedeljno značajno smanjuje rizik od raka creva i želuca.

Povrće i voće u službi zdravlja

Važnost voća i povrća.

Bez snage, neraspoloženi, depresivni, teško se koncentrišete. Niste usamljeni jer od hroničnog umora pati više od 50% ljudi. Uzrok ovakvom stanju je manjak vitalne energije koja traži hitno obnavljanje. Kako to učiniti.
Prvo eliminacija toksina i štetnih supstanci koje se mesecima nakupljaju u našem telu i otežavaju njegovo funkcionisanje i podizanje vitalnosti organizma uzimanjem dovoljne količine vitamina i minerala.

Vitamini, minerali i antioksidanti iz zelenog povrća

Zeleno povrće, brokoli, mladi luk, zelena salata, kelj, kupus, zelje, spanać, blitva, raštan, obiluje zelenim pigmentom hlorofilom koji ima važnu ulogu u fotosintezi, tj. u pretvaranju sunčeve energije u hemijsku energiju, koja je u obliku šećera i belančevina.
Hlorofilin, glavni sastojak hlorofila ima sličnu strukturu kao hemoglobin. Prema tome, on može transportovati kiseonik kroz naše telo i tako pomoći našem zdravlju.
Odavno je poznato da hlorofil pomaže bržem zarastanju rana, boljoj probavi hrane i čišćenju organizma od šljake, a zadnjih godina se govori o antikancerogenom delovanju hlorofila.

Antioksidansi i zeleno povrće

GLAVIČASTO ZELENO POVRĆE kao kupus, kelj, prokelj, kopriva, zeleno lisnato povrće, grašak, spanać, blitva, keleraba, zelena salata, pravo je skladište fitosupstanci kao što su: fenol, likopen, betakaroten, lutein, poznati kao antioksidansi i štite organizam od najtežih bolesti.
Sadrže puno vlakana koji pomažu sniženju holesterola u krvi, pomažu probavi, debelom crevu. 20 – 35gr. vlakana dnevno u ishrani pomaže kod opstipacije ( zatvora ) i smanjuje rizik od hemoroida.

Preporuka:

Čaj od koprive

Za podizanje energije i vitalnosti i čišćenje organizma svakodnevno popiti 3x2dl tople vode sa nekoliko kapi limuna i kašičicom meda.
Mlaka voda će lagano pokrenuti probavu, a vitamini i minerali iz meda i limuna obezbediti dovoljno energije za jutarnje aktivnosti, dok će C vitamin olakšati i probavu.    

Balans Medika preporučuje IMUNOSTIMULATOR, proizvod na bazi lekovitih pečuraka, Cordiceps, Reiši, Maitaki... 100% prirodan, delotvorno, sertifikovano.
Pročitajte više: Zdravlje iz pečuraka  

 

Holesterol

Dobre i loše masti. Dobar i loš holesterol.

Holesterol je važan, jer se od njega u polnim i nadbubrežnim žlezdama stvaraju hormoni, odnosno materije koje omogućavaju razvoj polnih karakteristika i održavanje plodnosti...

 

Gotovo svako zna da visoke vrednosti holesterola u krvi mogu da naruše zdravlje, jer predstavljaju jedan od mnogobrojnih rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, pogrešno je zaključivati da je holesterol samo opasan i neželjen sastojak krvi, jer ima i važne korisne uloge u organizmu.
Koje su to uloge objašnjava profesor dr Miroslava Zamaklar iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
-    Pre svega, od holesterola se u nadbubrežnim i polnim žlezdama stvaraju hormoni. Tačnije, materije koje omogućavaju razvoj polnih karakteristika i održavanje plodnosti. Istovremeno, holesterol sa drugim vrstama masti u složenim jedinjenjima sa belančevinama čini strukturu ćelija i tkiva. I holesterol je vrsta masti koja se većim delom stvara u jetri, ali se jedan deo unosi i hranom. Najviše ga ima u namirnicama životinjskog porekla, odnosno u mesu i mesnim prerađevinama, u iznutricama – đigerici, pašteti, salamama, mozgu. Prilikom nabrajanja nikako ne treba zaboraviti kožice i jaja.

Kako se holesterol u organizmu raspoređuje?

-    Osim u krvi, nalazi se još u jetri, crevima i mozgu. U krvi je ,,upakovan,, u posebne čestice lipoproteine, i kao takav se transportuje dalje do mnogih tkiva. Najviše ga ima u LDL česticama male gustine i HDL česticama velike gustine.Zavisno od toga u kojim se lipoproteinima nalazi usmerena mu je i uloga u organiznu. Holesterol u HDL česticama je "dobar holesterol" a u LDL česticama "loš".

Zašto je LDL holesterol "loš" holesterol?

-    Naziv se odomaćio posle saznanja da, kod osoba koje imaju visok nivo ovog holesterola, dolazi do ubrzane arterioskleroze i ranijeg ispoljavanja infarkta srca, šloga, ali i nekih drugih bolesti. No, uprkos svemu, ne treba zaboraviti da je njegova glavna uloga da se dopremi u one ćelije koje ga koriste za stvaranje hormona ili obnovu samih struktura ćelija.

Šta se dešava ako dođe do preteranog stvaranja?

-    Kada se povećano stvara, recimo u jetri, kod nekih naslednih bolesti, ili se previše unosi hranom, dolazi do nagomilavanja LDL čestica u krvi. One dosta lako prodiru u zid krvnog suda, oksidišu i menjaju svoju strukturu. Tada holesterol, tako izmenjen, postaje opasan za krvni sud jer izaziva upalu. Takav krvni sud nije više elastičan, zbog čega ne može normalno da funkcioniše. On se polako sužava, zbog čega na takvim mestima mogu da se zadržavaju krvne pločice i stvara ugrušak. Upravo zbog svega toga, LDL holesterol i postaje "loš" a posebno su opasne male guste LDL čestice, prepunjene holesterolom. One su najčešće prisutne kod dijabetičara, jer mnogo lakše prodiru u zid krvnog suda, a onda se izmene i izazivaju arteriosklerotična oštećenja.

A "dobar holesterol"?

- HDL čestice imaju ulogu neke vrste čistača krvnih sudova od viška holesterola koje su donele LDL čestice. One višak holesterola prihvataju i iz različitih ćelija, i sve zajedno dopremaju do jetre, odakle se izbacuje u žuč, a zatim i iz organizma. HDL čestice poseduju i specifične sastojke koje sprečavaju oksidaciju LDL čestica, a samim tim i upalu krvnog suda.

Da li se baš uvek "dobar holesterol" ponaša zaštitnički?    

-    Ne baš uvek. Kod gojaznih osoba i osoba sa dijabetesom tipa 2  mogu da se stvore defektne HDL čestice. One nemaju normalnu građu ni funkciju, niti dovoljno kapaciteta da zaštite krvne sudove, čak i kada se nalaze u visokom nivou. U takvim situacijama uvek postoji rizik od arterioskleroze. Istina je da nivo "dobrog holesterola" može da podigne fizička aktivnost ili omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja , ali je ipak njegov nivo najvećim delom genetski određen.

Z.O.Joksović

Provera i kontrola

Sve osobe koje u porodici imaju muškog člana obolelog od bolesti srca ili sa moždanim udarom pre pete decenije, odnosno ženskog pre šeste, moraju da se podvrgnu merenju vrednosti različitih masnoća u krvi. I to, pre svega, holesterola, odmah posle puberteta, zbog mogućeg rizika da se to i njima dogodi. Osobe čija porodična anamneza nije opterećena ovim bolestima, ispitivanja treba da obavljaju posle treće decenije, na svakih pet godina.

Korisne namirnice za smanjenje holesterola

Za smanjivanje masnoća u krvi, a pre svega holesterola, postoji par ključnih namirnica, tvrde istraživači.
- Jabuke snižavaju "loš holesterol" za čak 38 odsto. Ali da bi se to postiglo, neophodno je njihovo redovno konzumiranje ili ispijanje soka.
- Orasi obezbeđuju najveći procenat zaštitnog "dobrog holesterola"
- Pasulj bogat vlaknastim materijama, može za samo mesec i po dana da smanji holesterol za šest procenata.
- Ovsene pahuljice su takođe bogate vlaknastim materijama i poznati neprijatelji štetnog holesterola.
- Beli luk u dnevnoj dozi od samo pet miligrama u tabletama, uspeva da skine zavidnih jedanaest procenata holesterola. A za poboljšanje cirkulacije, dovoljno je u toku dana pojesti jedan čen.
- Artičoka reguliše holesterol, podstiče sagorevanje masti i rasterećuje jetru. Nju jedino treba da izbegavaju dojilje, jer nepovoljno utiče na lučenje mleka, osobe sa osetljivim želucem i sa oštećenjem jetre i bubrega.
- Ananas razgrađuje suvišne masnoće, štiti organizam od začepljenja krvnih sudova i pojave visokog pritiska.
- Celer sadrži supstance koje deluju relaksirajuće na arterije omogućavajući im da se šire i smanjuje koncentraciju lošeg holesterola.