Zdravlje i homeopatija

 

Danas se i sami lekari žale da se medicina suviše isparčala na specijalnosti pa se često lekovi propisuju da reše samo jedan problem, izleče samo jedan organ ili jedan organski sistem. Homeopatija je holistička metoda, što znači da čoveka posmatra kao celinu, a lekovi su tako razblaženi da nema toksičnosti već samo podstiču organizam. Homeopatiju je kao medicinski sistem ustanovio dr Samuel Haneman početkom 19. veka. Početkom 20. veka, homeopatija je bila rame uz rame sa alopatskom medicinom, da bi kasnije alopatska medicina odnela prevagu i postala dominantni medicinski sistem. Međutim, suočavanje sa tim da lekovi, pored svog pozitivnog, pomažućeg efekta, imaju i neke neželjene efekte, vodilo je traženju alternativa. Homeopatski princip je sasvim drugačiji. Homeopatski lekovi su interesantni s više aspekata. Jedan od bazičnih principa homeopatije je dokazivanje lekova na zdravim pojedincima. Zdrav pojedinac koji uzima homeopatski lek razvija simptome bolesti koju taj lek leči. Homeopatski lekovi se prave od biljnih, mineralnih i životinjskih supstanci. Od bilo koje biljke može da se dobije tinktura koja je polazna supstanca za homeopatski postupak razblaživanja i potenciranja, kojim se dobijaju lekovi različite potencije. Kada se stvori slika pacijenta, treba naći jedan lek koji najviše odgovara toj slici. Za razliku od alopatskih lekova, nema receptora, ugrađivanja, inhibicije, blokade i sl., gde treba svakog dana vršiti akciju da bi efekat leka bio postojan. Ovde samo jednom data doza leka svojom sličnošću vrši podsticaj organizma da se sam izbori sa određenim tegobama, na fizičkom, mentalnom i emotivnom planu. Čak i kada nije moguće izlečiti neku bolest, jer nemaju sve bolesti, kao što znamo, reverzibilan tok, pacijent se nakon terapije homeopatskim lekom lakše nosi sa svojom tegobom, raspoloženiji je, opušteniji...

Ne postoje kontraindikacije. Moraju da se poštuju principi koji su jednostavni – lek ne treba ponavljati često, ne davati ponavljajuce visoke potencije pacijentu za banalne tegobe, traži se sličnost slike pacijenta sa slikom leka, jer se lek ne bira samo po tegobi. Kod alopatske medicine se često daje lek za koji se teorijski pretpostavlja da bi trebalo da deluje, ali ga veoma često zamenjujemo drugim, pa trećim, sve dok ne dodemo do optimalne terapije.  Kod konstitucionog lečenja postoji intervju i kontrola. Na intervjuu će homeopata zabeležiti svaku izgovorenu reč, da bi omogućio poređenje intenziteta tegobe pre i posle leka. Za mesec dana, kada se obično vrši kontrola, ako je lek dao dobre rezultate pacijent se često neće ni sećati da je imao neku tegobu, jer je oporavak postepen, a promene neprimetne. Nakon mesec dana pacijentu ili nestane tegoba, ili je prisutna ali je njen intenzitet smanjen. Onda znamo da lek radi, da ga možda treba ponoviti, dati jači lek ili ne dirati dokle god se ne „potroši“. Homeopatski način lečenja je na našim prostorima uglavnom pogrešno shvaćen. Uglavnom se misli (iz čiste neinformisanosti) da je homeopatija efikasna u oboljenjima kao što su ekcemi, alergije i učestale lake prehlade, medutim istina je pokazana kroz praksu. Bolesti kao što su autoimuna stanja, dijabetes, razne kardiovaskularne tegobe, sterilitet, poremećaji u radu štitne žlezde, hronične upale, takode se efikasno leče i to u kraćem periodu nego što bi to uradila klasična medicina. Stanja koja se ne smatraju u alopatskoj medicini kao bolesti ali izazivaju niz tegoba, kao što su tegobe usled menopauze bilo fizičke ili psihičke, takođe se brže izgube pod dejstvom homeopatskog leka nego na bilo koji drugi način. Još jedna zadivljujuća stvar kod ovog načina lečenja je promena na bolje, kako fizičkog, tako i mentalnog i emotivnog stanja, pa samim tim vremenom kreće da se menja i socijalni aspekt čoveka.

dr Danka Nikolić – Šakota
homeopata

Dr Danka Nikolić Šokota

homeopata, lekar opšte prakse, za Vidar otkriva mogućnosti ove alternativne grane u lečenju mnogih bolesti

 

Zvanična medicina gura bolest pod tepih. Homeopata traži i nalazi uzrok, ne zaleči, već leči

 Posmatra se ceo čovek, njegov mentalni, emotivni i fizički plan
 Homeopatski lek sadrži čiste kvante energije
 Konstitutivni lek se daje jednom, u jednoj dozi
 Fascinirajuće je jer njegovim unošenjem u organizam, čovek postaje pozitivniji i harmoniziran
 Ne postoji mogućnost alergijskih reakcija
 Mogu ga uzimati svi uzrasti bez bojazni, jer je neškodljiv

- Kada sam završila Medicinski fakultet u Beogradu, kao mlad lekar, pun entuzijazma, verovala sam isključivo u zvaničnu medicinu i njene mogućnosti. Alternativni metodi nisu ni postojali u mojim mislima. Jednostavno, nisam ih prihvatala kao mogući način pomoći čoveku. Injekcija je za mene bila zakon – ističe na početku razgovora 32-godišnja dr Danka Nikolić Šokota, homeopata, lekar opšte prakse iz Beograda, koja do pre nekoliko godina nije ni sanjala da će joj homeopatija postati životno opredeljenje.

Kako nije mogla da nađe posao u Beogradu, prihvatila je zaposlenje u Hitnoj pomoći u Kotoru i to iskustvo joj je, kako navodi dalje, izuzetno značilo za „kaljenje“ u praksi, jer nije ukazivala pomoć samo kod urgentnih stanja, već i u raznim oblastima medicine, od uganuća, preloma, sve do male hirurgije.

- Kada sam dežurna, svi pacijenti su bili moji, ma o čemu se radilo. U to vreme, pre tri godine, klela sam se u lekove klasične medicine i prepisivala ih pacijentima, verujući da će pomoći. Onda sam dobila posao u Beogradu, vratila sam se kući. Moja kćerkica od godinu dana krenula je u vrtić i tada nastaju problemi. Svakih sedam dana imala je infekciju, primala antibiotike, krenuli su joj spazmi, ekcemi, pedijatar joj je uključio  kotrikosteroide... Lekovi bi kratko delovali, pa opet, iznova - isto. Tada sam uvidela šta su to medikamenti i koliko je njihov efekat loš. Sve manje mi se dopadalo da svoje dete kljukam njima, mada sam te iste lekove prepisivala svojim pacijentima. Na primeru svog deteta videla sam da ne daju nikakav efekat, stanje joj se pogoršavalo, budila se noću, imala gušenja, vrištala je u snu. Uz fizičku bolest uvek je išla i mentalna slika tegobe.

 

To je znači, bila prekretnica da se od pristrasnog zagovornika klasičnog metoda lečenja okrenete alternativi?

- Da, jer sam uvidela da nemam alata za rad, da ne mogu da poboljšam zdravlje svom detetu. Tada sam krenula u potragu za dobrim lekarom homeopatom.

 

Odakle Vam ideja da tražite baš homeopatu?

- Ne znam, jednostavno sam intuitivno osećala da joj se tako može pomoći. O homeopatiji, kao i o fitoterapiji sam malo znala, ali mi se ideja sama nametnula. Sećam se da sam jednom, kada me je direktor bolnice gde sam stažirala upitao šta ću da specijaliziram, odgovorila rezignirano – homeopatiju. Bila sam tada ljuta što nema posla u Beogradu, a i ne znam što sam kazala baš to. On se na moj odgovor nasmejao, a ja sam danas duboko zagazila u homeopatske vode. Kćerkicu sam, po preporuci mog profesora sa fakulteta dr Vuka Stambolovića, odvela kod jedne doktorke - homeopate. To je takođe bila priča za sebe. Za njim sam tragala, nigde nisam mogla da nađem njegov broj telefona, a sudarila sam se maltene sa njim na ulici. Rekao mi je imena tri najbolja lekara - homeopata, odvela sam dete jednom od njih. Lečenje je trajalo osam meseci. Nisam ni znala kako sve to funkcioniše, mislila sam da za svaku tegobu ide homeopatski lek. Međutim, moja kći je dobila samo jedan jedini pripravak za njenu konstituciju – konstitutivni lek, i to je sve. Osam meseci sam pratila na njoj promene, bila je to za mene prava čarolija, jer je imalo jak efekat. Upozorena sam na reakcije kojih je bilo, recimo u vidu noćnih temperatura. Kada je izbio ekcem na koži, doktorka je rekla da je lečenje pri kraju. Zaista, sve je izašlo putem kože, ništa joj nisam mazala, prošlo je posle par nedelja. Moja kći danas u vreme najvećih infekcija ide u vrtić, nema ni kijavicu, zdrava je i otporna.    

 

Kako ste se Vi upustili u izučavanje homeopatije?

- Raspitala sam se kod te doktorke gde mogu da učim i našla se na nemačkoj školi profesora dr Miloša Popovića, a odmah iza toga završila sam školu čuvenog Indijca dr Šripada Kedehara. To je za mene bilo otkrovenje. Posle dve godine, koliko se bavim homeopatijom, i dalje učim, jer to je nauka bez granica i doživotno se uči. Tada sam potpuno okrenula leđa zvaničnoj medicini u pogledu lečenja, ne u smislu dijagnostike, jer savremena dijagnostika ima velikih mogućnosti. U jednom trenutku sam zažalila što sam potrošila vreme studirajući medicinu, jer sam mogla da odmah odem u Indiju ili Nemačku i izučavam homeopatiju. Međutim, praksa mi je pokazala da bez medicine nema ni homeopatije. Mora da se poznaje bolest da bi se neko mogao pratiti homeopatskim pristupom.

 

Koji su preduslovi da se neko može baviti homeopatijom?

- Najpre, otvoren um, a onda medicinsko znanje. Temelji te nauke su i embriologija, genetika, biohemija, patologija posebno, kako bi se imao uvid u nečiji genotip.

 

Od kakvih ste oboljenja počeli?

- U homeopatiji ne možete da birate, u stilu – lečiću astmu, ali neću upalu pluća. Kod vas dolazi celokupan čovek i sve bolesti i tegobe koje ima morate kroz anamnezu uzeti u obzir. Posmatra se ceo organizam, to je holistički princip, njegova stanja ne samo na fizičkom, već i na mentalnom i emotivnom planu. Bitno je da donese nalaze, sve što ima. Ti nalazi su važni ne samo za određivanje homeopatskog leka, već i posle toga, kod praćenja šta se dešava kod pacijenta. Naravno, tu dolazi do izražaja medicinsko znanje, jer nalaze koje neko donese ne uzimate zdravo za gotovo, jer i dijagnoza može biti pogrešna.
 

Da li su Vam ti nalazi dovoljni za određivanje pravog homeopatskig leka?

- Oni su samo polazna osnova za naš uvid u pacijentovo ukupno stanje. Medicina leči simtome, suzbija bolest i gura je pod tepih. U homeopatiji se mora otkriti uzrok, ako se to ne postigne, od lečenja nema ništa. Posebna pažnja se poklanja stresu, tačnije, reakciji na stres, što je i najbitnije. Po tome se zna koji je njegov homeopatski lek od preko 5000 koliko ih ima. Za svakog čoveka postoji samo jedan, ne može se generalizovati. Treba naći pravi. Poenta je – naći koren problema i bukvalno ga iščupati.

 

Kako nalazite pravi lek?

- Postoje knjige koje se nazivaju repertorijumi, stotine i stotine stranica, a pisali su ih razni autori. Tu su opisani svi simtomi koji se javljaju kod zdravih ljudi kad uzmu homeopatski lek. Homeopatski lekovi se ispituju i dokazuju na zdravim ljudima, ne na životinjama. Sve homeopate, pa i ja, to činimo kroz učenje – uzimamo homeopatske lekove i pratimo koji će se simptomi ili reakcije javiti. To se unazad čini 250 godina, od Hanemana pa nadalje. Danas se tačno zna koji lek pokriva koji simptom, ali idete dalje, tražite i uzrok. Da bi se odredila prava homeopatska terapija svaki lek treba da posmatrate kao sliku pacijenta, i obratno.

 

Šta je to konstitutivni lek?

- Onaj koji leči celu individuu, njen mentalni, emotivni i fizički nivo. U narodu kažu da je homeopatija vakcina za celo telo i taj konstitutivni lek bi mogao da se pod to podvede, jer dovodi u balans osu – mentalni, emotivni i fizički nivo osobe. Kad se čovek fizički razboli, menja se i njegov um. Psiha ne može da bude dobra ako je telo bolesno i obratno.

 

Da li se on prvo daje, pa onda drugi za određenu bolest?

- Zavisi kakav je pacijent, koje simptome ima, kakve tegobe. Najčešće ide prvo konstitutivni lek, pa se onda sačeka neko vreme i tek onda daje pripravak za određenu tegobu. Tako ja radim, međutim, nije pogrešno ni obratno - da se skida simptom po simptom, pa se na kraju daje taj suštinski lek.

 

Šta se postiže homeopatskim lekom?

- On u suštini ne leči, već podstiče organizam da sam sebe izleči. To je poenta homeopatije – da lek podstiče čoveka da sebe dovede u balans bez drugih lekova.

 

Ukoliko se dogodi neko akutno oboljenje, šta onda?

- O tome je napisano mnogo stranica. U Nemačkoj školi dr Miloša Popovića je akcenat upravo na akutnim stanjima. Tada se leči sada i ovde, ne daje se konstitutivni lek, već onaj za to stanje – bilo da se radi o recimo, visokoj temperaturi, gušenju, bolovima...

 

Kod nas je sve više ljudi koji pate od bolesti organa za disanje, šta se tu može homeopatijom?

- Upravo se takvi pacijenti obraćaju homeopatama, jer su sve probali. Uglavnom su na kortikosteroidima, zataškavaju njima napade astme ili HOBP, oni ih ne leče. Sa pravim homeopatskim lekom može doći do stopostotnog izlečenja, sve u zavisnosti od težine oboljenja i njegovog trajanja. Kod težih slučajeva, recimo, ciroze jetre, gde je jetra pretrpela totalnu destrukciju, ne može se postići da osoba ima ponovo mladu, novu jetru ni posle dve godine lečenja. Međutim, možete dovesti jetru na nivo koji nije smrtonosan, sa čime se može živeti. Kod teških bolesti je moguće zaustaviti proces, pokrenuti i podstaknuti životnu silu koja u svakom od nas postoji da ide drugim pravcem – na manje bitne organe. To se u homeopatiji naziva Heringov zakon.

 

Koje je dejstvo homeopatskog leka?

- On gura bolest prema spolja. Kad se pacijentu pojavi osip ili ekcem na koži, znam da je izlečen. Te manifestacije na koži prođu posle par nedelja. Tada kažem da je lečenje završeno.

 

Koliko je vremena potrebno za određenu bolest da se pacijent izleči?

- Sve je individualno, nekad se dogodi da se sve postigne za tri meseca, a nekad šest meseci ili dve godine. Kod mog deteta bilo je potrebno osam meseci, bilo je svo u ekcemu, ništa se nije diralo, prošlo je samo po sebi. Prvo se oslobodilo lice, pa torzo, pa noge i nikada više se nije pojavilo. Imala sam za pacijenta bebicu koja imala temperaturu 39,5 i dijareju. Posle uzimanja leka, temperatura je nestala za 20 minuta, kao i druga navedena tegoba. Ukoliko homeopatski lek u roku od sat vremena ne otkloni akutnu tegobu, onda nije primenjen onaj pravi.

 

Kako se ti lekovi doziraju?

- Konstitutivni lek se daje u vidu jedne tablete, samo jednom, nikakve šake tableta. To je samo jedna doza. Taj lek ima svoju dužinu dejstva, sve je individualno, jer dejstvo zavisi od niza faktora. Prvi je stres, koji može izbrisati njegovo dejstvo, ali i snimanja rentgenom, ili vakcine, kao i antibiotici. Treba sačekati i videti da li posle toga telo može da se vrati u prvobitno stanje posle uzimanja leka, ili se doza mora ponoviti. Što se ishrane tiče, ona ne utiče na njegovo delovanje, ali lek može uticati na izbor hrane, ili menjanje navika, recimo da se piju samo sokovi ili smanje cigarete. Organizam traži sam šta mu je potrebno.

 

Ko sve može da uzima homeopatske pripravke i da li mogu da škode?

- Potpuno su neškodljivi, mogu ga uzimati svi ljudi, bebe, trudnice, stari, jer ne mogu izazvati nikakve propratne pojave niti alergijske reakcije. Najgore što može da se desi jeste da se ništa ne desi, a to je kada se ne promeni pravi lek. Kada sam bila u drugom stanju sa drugom kćerkicom koja je još bebica, uzela sam u šestom mesecu trudnoće konsitutivni lek da bi trudnoću iznela do kraja. Nisam mogla da ležim, niti da idem u bolnicu kao što su mi lekari savetovali. Kad je došlo vreme, odvezla sam se sama na porođaj i lako se porodila, bez posledica.

 

Da li ste taj lek sami napravili?

- Ne, obratila sam se koleginici, jer u većini slučajeva homeopata ne može da bude toliko objektivan da za sebe i svoje najbliže napravi pripravak.

 

 Da li ima reakcija na homeopatski lek?

- Na pravi lek uvek treba da bude reakcija, ako ih nema, ništa nije urađeno. Postoji širok dijapazon reakcija, ali ono što je najbitnije su eleminacioni simptomi koji bi trebalo da se pojave u prve 2-3 nedelje od uzimanja leka. Manifestuju se kroz pojačano znojenje, curenja sekreta iz nosa, cerumena iz uva, dijareje. Organizam se čisti od toksina, tada homeopata zna da je dao dobar, pravi lek. Ponekad su reakcije u vidu ljutnje, manje agresivnosti, ali ni jedna od tih reakcija ne tera u krevet. Traju do tri nedelje i sa tim se završava. U tom perodu pacijent je u kontaktu sa svojim homeopatom. Lično insistiram da moji pacijenti vode dnevnik. Važna stvar u homeopatiji je da se posle uzimanja pravog leka oseti jak priliv energije.

 

Kako, konkretno, homeopatski pripravak deluje kod alergija?

- Nije poenta da se sklanjaju alergeni od čoveka. Obično dođu majke i traže da detetu poboljšam imunitet, kako bi bila manje alergična. To je pogrešno, kod alergija nije u pitanju pad imuniteta, već je on povećan. Pacijent je preosetljiv, imuno sistem pojačano radi i brani organizam od svega što može predstavljati atak. Homeopatski lek dovodi imunosistem u balans, u normalu. Postoji niz predrasuda u vezi homeopatskih lekova. Često čujem pitanje: « Znači, kad uzmem lek, ne mogu više da se razbolim». To je pogršno mišljenje, ne mogu se izbeći grip,  virusne ili bakterijske infekcije, ali tok tih bolesti biće mnogo kraći a manifestacija daleko slabija nego kad se lek ne uzme, i bez komplikacija. Naravno, pod uslovom da se ta bolest ispoštuje – odleži, piju vitamini C i D, dosta čajeva i tečnosti.

 

Koliko ljudi kod nas prihvataju homeopatski način lečenja?

- Sve više, ali obično dolaze posle doktora, kad im metode zvanične medicine ne pomognu, kad su sve drugo probali. Na Zapadu je drugačije, ljudi se odmah opredeljuju za homeopatiju, pa ako ne da rezultat idu kod lekara, što nije čest slučaj. U Velikoj Britaniji i drugim zemljama postoje i homeopatske bolnice. Homeopatija je tamo po statusu, ali i u svesti ljudi, izjednačena sa klasičnom medicinom. Kod nas je ona još uvek krajnji izlaz.

 

Medicina budućnosti

Prema rečima naše sagovornice, ljudi koji imaju teške bolesti često zapadaju u vrtlog raznih emocija, od kojih je najjača strah. Ona savetuje:
- Mora da se ima vera u izlečenje, vera u sebe i snagu svog organizma. Ako neko ima poverenja u zvaničnu medicinu, neka se obrati lekaru, ako žele alternativu – neka to izaberu. Po meni je najbolje kombinovati, jer je medicina budućnosti – integrativna medicina, spoj klasičnih i alternativnih metoda lečenja.

 

Promena života

Šta Vas najviše fascinira u homeopatiji?

- Posle uzimanja konstitutivnog leka čovek stvarno krene, pun je energije. Ne samo da reši zdravstvene tegobe, već se i mentalno promeni, čak može promeniti i svoj fizički izgled. Pre 15 dana sam dala drugarici konstitutivni lek i kada je došla na kontrolu, prvi  put nije zakasnila od kada je znam. Uz to bila je našminkana, što nije činila. Nije imala neke veće zdravstvene tegobe, dala sam joj lek da je izbalansiram. Rekla mi je da se oseća jako zadovoljnom, iako nema neki konkretan razlog za to. Najviše volim porodična lečenja, recimo – roditelja i dece. Ma kakve probleme oni imali, posle uzimanja homeopatskog konstitutivnog leka umeju da se stabilizuju, emituju drugačiju, veoma pozitivnu energiju, a takva im se i vraća. Odnosi postaju harmonični.

 

Kako to objašnjavate?

- Homeopatski lek sadrži čiste kvante energije. Nabijen je dinamičkom energijom, nosi energetsku informaciju.  

Tekst: Branka Đurišić „Vidar“

HOMEOPATIJA – iskustva

Žena stara 49 godina, žali se na nalete vrućine, bez obzira na temperaturu napolju, noćna znojenja, bolove u leđima i poremećen san. Kaže da nijednu noć nije prespavala celu. Stalno se budi ili zbog osećaja velike vrućine ili zbog znojenja ili zbog noćnih mora. Navodi da su joj hormoni štitne žlezde povećani pa svoje stanje objašnjava kao posledicu hipertireoidizma i kao sastavni deo menopauze. Opsedaju je depresivne misli svakodnevno a realnog razloga za to nema - zadovoljna je svojim poslom, brakom i decom. Dolazi kod homeopate. Posle iscrpne anamneze dobija odgovarajući lek. Na prvoj kontroli navodi da uz sve prateće pojave koje je imala kao reakciju na homeopatski lek (malo povišena temperatura, još obilnije znojenje, češći odlasci u wc i kašalj koji su trajali oko 7 dana) se dobro oseća i prvi put posle toliko vremena normalno spava. Valunzi se proređuju a na život gleda na drugi, optimističniji način. To je očekivano dejstvo homeopatskog leka. Na drugoj kontroli donosi labolatorijske rezultate jer već je prošlo 2 meseca od homeopatskog pregleda. Hormoni štitne žlezde su u granicama normale. Napadi vrućine su se potpuno izgubili, san je normalan, zbog snova se više ne budi... Lek je ponovljen i na trećoj kontroli (posle 4 meseca) labolatorijske analize i njeno opšte stanje samo potvrđuju proces homeopatskog izlečenja.


Muškarac star 45 god. Od svoje 10 godine pati od migrena. Lekovi protiv bolova ublažavaju ove migrene ali nikad ne otklanjaju bol potpuno. Uz to je pridružen i hronični sinuzitis i alergija na polen. U ovom slučaju tek na prvoj kontroli je dat pravi lek. Prvi lek koji je dat  je samo delimično izlečio pacijenta (nije više bilo alergija) ali glavni problem je ostao. Posle pravog leka pojavile su se homeopatske reakcije: curenje nosa u trajanju od 10 dana, svrab po koži i psihičko pražnjenje (ljutnja, bes...). Savetovano je da pri sledećem ataku glavobolje, ako ga bude, uzima polovinu doze analgetika od one koju uobičajeno uzima. U narednih 6 meseci je imao 2 napada migrene dok je treći, poslednji napad bio toliko blag da na nije bilo potrebe za analgeticima. Lek je ponavljan na svakoj kontroli.


Slučaj enuresis nocturna (noćno mokrenje)
Dečaka starog 8 god dovodi  majka zbog noćnog mokrenja. Iz anamneze se ne vidi da postoji bilo kakav opipljiv uzrok ovog problema. Ranije su se obraćali raznim stručnjacima i nestručnjacima za pomoć ali bez uspeha. Ovo je jedan od retkih problema gde inače sama homeopatija nije dovoljna. Stopostotni uspeh se postiže kad se kombinuju homeopatsko lečenje i posete psihologu. Posle datog leka, narednih mesec dana, dečak je imao samo 4 ekscesa. Na prvoj kontroli je lek ponovljen u većoj potenciji i sledeća kontrola je obavljena tek posle 2 meseca. Majka navodi da noćnog mokrenja više nema ali i da je primetila da se kroz ostale dečje bolesti lakše prolazi, kraće traju, a vrlo često se virusne infekcije manifestuju samo na članovima porodice koji nisu pod homeopatskom terapijom, dok na samom dečaku ne.


Žena stara 30 godina dolazi zbog bolova u želudcu a navodi da jednom mesečno obavezno završava u urgentnom centru jer su bolovi do te mere jaki da je potpuno parališu i sve se završava iscrpljujućim prolivom i povraćanjem. Sve moguće analize je uradila, obavila sve preglede i sva ispitivanja... nalazi su svi bili normalni, dakle ni traga nekom fizičkom uzroku. U anamnezi navodi jedino poremećen menstrualni ciklus, ali i pored toga ona nikad nije imala ginekoloških problema, rodila je troje dece i pored neredovnog ciklusa. Problema nikad nije imala osim malo jačih bolova koje trpi prva 3 dana menstruacije. Posle datog leka, na prvoj kontroli navodi da  joj prvi put u životu menstruacije dolaze na 28 dana bez ikakvih bolova. Želudac je više ne boli konstantno ali ona i dalje ima napade bola jednom mesečno. Na kontroli je ustanovljeno da ona uzima i druge alopatske lekove, pa je i to uzeto u obzir kao faktor koji narušava dejstvo homeopatskog leka. Ovog puta lek je modifikovan (dodata je još jedna komponenta). Na drugoj kontroli dolazi vidno zadovoljnija jer je već prošlo 3 meseca od kad ona nema tegoba sa stomakom. Kaže da je manje nervozna. Lek je ponovljen. Nakon 6 meseci dolazi na kontrolu gde samo potvrđuje da je svo ovo vreme bez tegoba.

Muškarac star 40 god. dolazi zbog steriliteta. U prošlosti nije imao nikakvih infekcija, hormoni su takođe uredni ali je sterilitet dokazan... i broj i aktivnost spermatozoida su na niskom nivou. Žali se takođe na bolove u velikim zglobovima posle većeg fizičkog napora kao i na gubitak koncentracije i popuštanje pažnje. Posle datog odgovarajućeg leka, navodi kako se oseća fizički mnogo bolje, koncentracija se popravila, ali zglobovi i dalje bole...Lek je ponovljen. Bolovi u zglobovima su se javljali u  dva navrata za 3 meseca u trajanju od par sati. Njegova zapažanja su da mu je san kvalitetniji, budi se odmoran, stolica se regulisala, a bolovi u zglobovima su tako reći zanemarljivi. Na poslednjoj kontroli, dakle ukupno posle 7 meseci od prvog susreta konačno donosi i uredan spermogram.

Homeopatski lekovi