Intervju sa Eleonorom Vlahović

USAMLJENOST

Austrijska agencija “Parshim” radila je veliko istraživanje i došla do zaključka da svaka treća osoba pati od usamljenosti i da se to može proglasiti najrasprostranjenijom tegobom čoveka u 21 veku.

Usamljenost treba ozbiljno razmatrati jer je ona često uvod u depresiju.

Brojne tehnologije “ be in touch” koje su stvorene sa idejom da zbližavaju ljude postigle su upravo suprotno.
Lekari upozoravaju da usamljenost nije “opasna” samo za dušu  već i za mozak jer usamljene osobe imaju, po rezultatima  američke asocijacije psihijatara, više šanse da obole od Alchajmerove bolesti.
Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu je u okviru svoje studije utvrdio da je svaka treća osoba u Srbiji neudata/neoženjena i da najčešće živi sa roditeljima iako ima preko 25 godina.
Psihološke potrebe za ljubavlju, sigurnosti, pripadanjem, priznanjem, uvažavanjem mogu se zadovoljiti na pravi način i u punoj meri samo sa drugim ljudima.
Ne dozvolite da i  vi budete usamljeni. Nemojte se zavaravati da vam je život ispunjen i uspešan ako vam je rokovnik prepun poslovnih sastanaka i obaveza. Usamljenost ćete prepoznati po osećaju emocionalne praznine čak i kad ste okruženi velikim brojem ljudi što vas  čini nezadovoljnim, uznemirenim, tužnim....

Borba protiv usamljenosti

U Centru Balans Medika kroz  individualno savetovanje ili rad u grupi možete dobiti  pomoć, podršku, podsticaj  da se suprotstavite ili prevaziđete usamljenost, da budete socijalno i emocionalno inteligetniji i samim tim uspešniji.
U borbi protiv usamljenosti radićemo na:
•    psihofizičkom doživljaju usamljenosti
•    proučavanju samog sebe, prihvatanju sebe
•    samopredstavljanju, jačanju samopouzdanja
•    razumevanju veze između misli, osećanja i ponašanja
•    uticaju negativnih uverenja na usamljenost  
•    prepoznavanju sopstvenih i tuđih emocija, izražavanju emocija
•    pravljenju izbora, donošenju odluka i ličnoj odgovornosti
•    unapređenju komunikacije i konstruktivnog rešavanja konflikata
•    empatiji, pokazivanje interesa i brige za druge ljude
•    spoznaji društvenog okruženja


U tome će vam pomoći Eleonora Vlahović, psiholog .

Kvalitet života i njegova procena

 

 Da li smo zadovoljni svojim životom? Koliko smo zadovoljni svojim životom?

Čini nam se, posmatrajući medije, novine, radio televiziju, internet, da su mnogi ljudi nezadovoljni svojim životom. U svetu , a i kod nas postoje institucije koje prate, sagledavaju i uzimaju u obzir faktore na osnovu kojih se radi procena kvaliteta života.

Procena kvaliteta života složena je i individualna i može se procenjivati na osnovu zajedničkih parametara koji se koriste u različitim zemljama. Bez obzira na državno uređenje (republike ili monarhije) i ekonomsku situaciju (broj zaposlenih i nezaposlenih, stručne kvalifikacije, prosečne plate, godine staža...) postoje uobičajne i opšte prihvaćenih 10 parametara na osnovu kojih možemo napraviti ličnu procenu kvaliteta života.
1.    uopšteno zadovoljstvo kvalitetom života
2.    zadovoljstvo zdravljem
3.    zadovoljstvo energijom potrebnom za svakodnevni život
4.    zadovoljstvo sobom
5.    zadovoljstvo novčanim sredstvima
6.    zadovoljstvo u odnosima sa drugim ljudima
7.    zadovoljstvo uslovima stanovanja
8.    zadovoljstvo poslom koji vredi
9.    zadovoljstvo postignutim obrazovanjem
10.    zadovoljstvo slobodnim vremenom

Nedavno sprovedeno istraživanje među stanovnicima srednje Evrope pokazuje da su odrasli anketirani stanovnici najzadovoljniji:
1. energijom koju imaju za obavljanje svakodnevnih obaveza
2. odnosom sa drugim ljudima
3. zadovoljstvo sobom
4. kako provode slobodno vreme

Najmanje su zadovoljni:
1. novcem kojim raspolažu
2. zdravljem
3. poslom kojim se bave
4. uslovima stanovanja

I žene i muškarci su na prvo mesto stavili zadovoljstvo energijom kojom raspolažu.

Za razliku od muškaraca, žene su na prvo mestu stavile nezadovoljstvo novcem kojim raspolažu dok je to kod muškaraca tek na trećem mestu iza zdravlja i posla kojim se bave.

Na kvalitet života moguće je uticati, kao što je kvalitet života moguće poboljšati i povećati posebno odnosom prema zdravlju i to usvajanjem zdravih navika.

Pre svega: ne pušite (ako pušite ostavite cigarete), vodite računa o redovnoj i uravnoteženoj ishrani, bavite se fizičkom aktivnošću u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem, izbegavajte stres... Svetska zdravstvena organizacija predviđa da  će mentalne bolesti u sledećih deset godina,  biti br.1, ispred kardiovaskularlnih bolesti. Na psihičku stabilnost i mentalno zdravlje može se delovati savladavanjem stresa te održavanjem dobre komunikacije u porodici, odnosima sa prijateljima, na poslu, kolegama, saradnicima i komšijama (susedima).

USAMLJENOST - šta je to?

 Usamljenost je stanje u kome osoba oseća da nije dovoljno bliska sa drugim ljudima. To je neprijatan osećaj emocionalne praznine koji osobu čini nezadovoljnom, uznemirenom, tužnom. Takvo stanje ima uticaj na celokupno funkcionisanje osobe i u dužem periodu može ozbiljno da umanji kvalitet života.Usamljenost se razlikjuje od dosade. Dosada ponekad može podsećati na usamljenost, više se doživljava kao problem okruženja. Uz veći broj socijalnih kontakata i veća uključenost u društvene aktivnosti može umanjiti dosadu, ali ne razrešava problem usamljenosti jer je osoba i dalje nosi u sebi.  Takvo stanje ima uticaj na celokupno funkcionisanje osobe i u dužem periodu može ozbiljno da umanji kvalitet života.

 

USAMLJENOST - kome se dešava?

 Od usamljenosti „pate” i mladi i stari, deca, žene i muškarci, bogati, siromašni, lepi i oni za koje okolina nikada ne bi rekla da su usamljeni jer su stalno okruženi velikim brojem ljudi.
Usamljenost nema rok trajanja. Kod nekog se javi i uspešno prevaziđe u kratkom vremenskom periodu, kod nekoga potraje ceo život. Najčešće je to slučaj kod ljudi koji očekuju da se sve reši „samo od sebe” ili misli da će proći po onoj narodnoj „ kako došlo tako i otišlo”. Usamljenost je prisutna u maloj sredini (selu, varoši) kao i u velikim gradovima. Može se reći da su ljudi u velikom gradu otuđeniji pa samim tim i usamljeniji.
Iako je osoba zaposlena, materijalno obezbeđena, živi u velikom gradu i ostvaruje veliki broj površnih kontakata, ličnih, telefonskih, takva osoba se može osećati usamljenom. Usamljanost se ne može pobediti niti rešiti kvantitetom (brojem poznanstva) već kvalitetom.

 

USAMLJENOST - zašto se dešava?

 Dešava se zato što čovek ima potrebu da se emotivno vezuje za druge ljude, da razmenjuje misli i osećanja. Ljudskoj vrsti je prirodno dato da živi u zajednici. Najvažniji razvoj pojedinca se dešava u primarnoj zajednici-porodici, a najveće zadovoljstvo se postiže osnivanjem sopstvene porodice i radjanjem dece.Vrlo je malo zadovoljstva koje čovek može da ostvari nezavisno od drugih ljudi. Svaka vrsta izolacije, bilo da je ona realna (samica u zatvoru) ili je samo doživljaj da se ne pripada sredini u kojoj se živi, predstavlja vrlo neprijatno iskustvo za čoveka.
Sasvim je sigurno da je usamljenost pratila čoveka od njegovog postanka, ali težak život i borba za opstanak nisu ostavljali mnogo prostora za takva osećanja. Osim toga, upravo zbog velike životne ugroženosti (bolesti, klimatske nepogode, ratovi, nemaština...) ljudi su se udruživali i tako “zbijeni” lakše preživljavali nevolje. Sa razvojem ljudskog društva život čoveka je postajao lakši ali su ljudi počeli da se udaljavaju jedni od drugih.

 

USAMLJENOST - kako je prevazići?

 Usamljenost je neprijatno stanje koje ometa osobu u njenom svakodnevnom životu. Međutim, često se dešava da osoba ne sagledava pravu prirodu svog problema, negira da je usamljena ili se “brani” različitim odbrambenim mehanizmima. Neretko usamljena osoba je pasivna i  ništa ne čini da reši svoj problem ili  nesvesno  stvara lažnu sliku o sebi prikazujući se kao neko ko je prepun obaveza, kao neko ko je nepristupačan jer nema vremena za druge ljude i zbog toga okolina ne prepoznaje da se radi o odbrambenom mehanizmu. Osoba koja potencira svoju nezavisnost, odsustvo potrebe da sa nekim živi, ukoliko zaista tako ne misli, zavarava i sebe i druge. Dakle, prvi korak u borbi sa usamljenošću jeste (kao i kod mnogih drugih problema) da osoba sama sebi prizna da je usamljena. To nije lako, zato što se priznavanje problema često dožvljava kao neka vrsta nesposobnosti i neuspeh, što nije tačno.
Prihvatanje da je usamljenost problem „otvara vrata” osobi da dalje „radi” na sebi u smislu prepoznavanja koje su prepreke da se problem prevaziđe i koje promene treba učiniti da se stanje popravi. Postizanje otvorenosti za promene je prvi sledeći korak, a zatim slede usvajanje nekih novih stavova, vrednosti, uverenja i redefinisanje osećanja. Konačni cilj je postizanje spremnosti za aktivnosti kojima se prevazilazi usamljenost i sprovođenje u život tih aktivnosti.

 

USAMLJENOST - kako pomoći?

 Usamljenoj osobi ponekad može pomoći i neko iz okruženja ko je dovoljno vešt da prepozna problem i pronadje način kako da pruži pomoć. Dovoljna je samo jedna osoba koju osećamo kao blisku osobu, koja deli naša interesovanja i ume pažljivo da nas sluša, pa da čovek eliminiše osećaj usamljenosti. Takvih ljudi je malo jer i sami imaju svoje probleme. Posebno je teško na takav način pružiti pomoć osobama koje su uspešne u poslovnom svetu, koje su izgradile svoje socijalne odnose sa okruženjem uglavnom kroz posao, tako da vešto kriju usamljenost, od sebe i drugih. Njima je potrebna stručna pomoć.

 

USAMLJENOST - kako se tretira u Balans Medika centru?

 U okviru svojih aktivnosti, koje su usmerene ka  postizanju uravnoteženog i kvalitetnog života, Balans Medika pruža  pomoć i podršku osobama koje procenjuju da su usamljene. U Centru se može dobiti individualni razgovor sa psihologom za ovu vrstu problema, ali se organizuju  i  edukativne grupe koje pokazuju veliku efikasnost u pružaju pomoći jer u kratkom periodu dovode do vidljivih rezultata.