SVETSKA KRIZA, TRŽIŠTE I LJUDSKI RESURSI

U tržišnoj ekonomiji nema sigurnog posla. Svako može ostati bez posla. Poslodavac i zaposleni se moraju prilagođavati zahtevima tržišta kako bi opstali. I preduzeća se prestruktiraju ili reorganizuju.

Imati siguran posao veoma je važno, ali ako firma ne garantuje zaposlenje, postavlja se pitanje gde se može tražiti sigurnost.
ODGOVOR: U LIČNIM KVALITETIMA a to su: ZNANJE I STRUČNOST, VEŠTINE, PREDANOST POSLU (RADU) I ISTRAJNOST.

Ako pridonosite uspehu firme, poslodavac će uvek naći mogućnosti da vas zadrži. Ali ako ste nezaineresovani, nemotivisani, stručno se ne usavršavate, najverovatnije ćete biti među prvima koje će firma otpustiti.

Pre dvadeset, trideset godina, zaposlenje – radna knjižica, uglavnom je bilo osigurano do penzije. Važno je bilo dobiti posao, a uz minimalne napore, posao se mogao zadržati ceo život.
Vremena su se promenila. Danas je sigurnost posla, zagarantovana onim koji svesno ulažu u znanje i obrazovanje, lojalni su poslodavcu, spremni da doprinesu razvoju firme, spremni da dodatno rade bez dodatne nadoknade, jednom reči aktivno učestvuju u borbi za radno mesto i prosperitet firme.
Sada po prvi put imamo sitauaciju da ne zavisi sve od poslodavca i da radnici nisu samo pasivni posmatrači situacije u firmi ili radnoj organizaciji. Prošlo je vreme kada je radnik bio zaštićen maksimalno, kada je poslodavac morao obezbediti platu, opremu za rad, obrtna sredstva i drugo.

Danas, u periodu krize, i jedna i druga strana trebaju dati svoj maksimum kako bi preživeli na nestabilnom i probirljivom tržištu.
Sigurno je da će mnoge firme iskoristiti trenutnu situaciju (svetska kriza) i otpustiti radnike kojima nisu zadovoljni. Sa druge strane radnici će nespremni dočekati otpuštanje, misleći da oni za otpuštanje nisu krivi već trenutna ekonomska situacija (svetska kriza). Radnici neće izvući pouku iz cele situacije, već će pasivno čekati sledeće zaposlenje, i tako u krug.
Iz kruga je jedino moguće iskočiti permanentnim obrazovanjem i usavršavanjem, spremnošću i lojalnosti firmi, boljim pristupom radu, kreativnošću i istrajnošću.
Veštinama i znanjem moguće je ovladati.

Posetite naše seminare i radionice i informišite se na www.balansmedika.com ili nas pozovite +381 11 32.26.826

Vladanje zakonima novca

Novac je vrsta energije i vlast, snaga koja leči i ruši, koja se može koristiti i za nešto drugo, ne samo za sopstveno dobro, nego i za dobrobit drugih i za sticanje drugih energija. Finansijski stručnjaci kažu da je rizično biti finansijski nepismen i da tek kada naučimo kako da stičemo novac, kako da ga zadržimo i kako da ga koristimo, postajemo kompetenti za bilo koji odgovoran položaj.


Čovek je rođen da bude bogat duhovno i materijalno. Težnja za bogaćenjem spada u osnovne duševne crte čoveka. Bogatstvo je dobra stvar. Časno bogatstvo je iskristalisani pošteni znoj mozga, tela i srca, kako je to lepo rekao engleski filosof XIX veka Tomas Karlajl. U njemu je mnogo puta izražena mogućnost za lakše dalje stvaranje i za puniju nezavisnost u životu, za postizanje jednog lepšeg, čovečnijeg i višeg kulturnog života. Bogatstvo vodi ka blagostanju koje je oličeno ne samo u materijalnoj obezbeđenosti, već i zdravoj duši i telu, poštovanju i ugledu koji čovek uživa među ljudima. Tako se postaje uravnotežen čovek u sve četiri dimanzije naših ličnosti: duhovnoj, duševnoj, umnoj i snazi volje i tela.
Mi danas živimo ponovo u uslovima kada je i na ovim prostorima dozvoljeno biti bogat, i to je dobro. Jedino još treba da naučimo kako se postaje bogat, odnosno finansijski nezavistan, a da to bude u ravnoteži sa duhovnom dimenzijom našeg života, kako bismo bili celovita, integralna ličnost koja živi ispunjenim životom. Za to nam je potrebna, pored ostalog, i finansijaka inteligencija koja nam omogućava da ovladamo tajnom novca kao posebnom vrstom energije koja je u interakciji sa našim ličnim energijama – fizičkom, umnom, emocionalnom i duhovnom.

O finansijskoj inteligenciji

Lubitelji novca čitaju temeljitije
nego ljubitelji knjige. Oni znaju bolje
kakvu štetu donosi površna lektira.
Bertold Breht

Bogati su nadmudrili intelektualce, i to
isključivo zato što su razumevali moć
novca, taj predmet koji se ne uči u školi.
Robert Kiosaki

U Americi je izrečena tvrdnja kako su poslovni ljudi u osnovi finansijski nepismeni. Posmatrajući aktuelna kretanja, odnosno svetsku finansijsku krizu moglo bi se reći da je to zaista istina. Takođe se može rećii da ta nepismenost nije privilegija samo američkih biznismena. Finansijska pamet nije masovno rasprostranjena među ljudima. A ta vrsta pameti je jedna od osnovnih koju treba početi sticati na vreme, još u mladosti. I to se može, jer posedovati finansijsku inteligenciju nije privilegija samo onih koji imaju novac.
Čeri Skot Karter, američka konsultantkinja napisala je da čovek ima četiri osnovna sredstva na raspolaganju za upravljanje svojim životom: vreme, energiju, veze sa ljudima i finansije. Mudro upravljanje njima povećava sposobnost pojedinca za napredak i uspeh u životu.
Biti finansijki obrazovan predstavlja vrstu moći koja prevazilazi i moć samog novca. Novac dolazi i odlazi, ali ako imamo obrazovanje koje nam omogućava da znamo kako on funkcioniše, stičemo moć kojom možemo stvarati bogatstvo. Novac bez finansijske inteligencije, to je novac koji brzo nestaje. Onaj ko hoće da se obogati mora biti finansijski pismen.
Koeficijent finansijske inteligencije napravljen je od znanja iz četiri oblasti: računovodstva, investiranja, razumevanja tržišta i poznavanja zakona tj. pravne regulative.
Finansijska  inteligencija se ne ogleda toliko u tome koliko novca zarađujemo već koliko nam novca ostaje, koliko dobro novac radi za nas i za koliko smo ga generacija obezbedili.
Finansijska inteligencija razvija se na temelju četiri zakona bogatstva: zarade, potrošnje, štednje i investiranja.

Zakon zarade

Ništa nije u novčaniku što
prethodno nije bilo u glavi.
latinsku izreku, citirao Nikola Tesla

U stvarnosti, jedina aktiva koju imate
jeste vaš um, najjače sredstvo kojim gospodarimo.
Robert Kiosaki

Prvi zakon bogatstva, zakon zarade, kaže da je sve ljudsko bogatstvo stvoreno ljudskim umom. To znači da su naše misli uzročni faktor koji stvara bogatstvo. Novac je sastavljen od papira, metala, brojeva ili digitalnih zapisa, što su sve oznake vrednosti, a kao takav on je potpuno bez kreativne snage. Ključ za bogatstvo je naučiti kako iskoristiti snagu svog uma, naučiti kako proučavati i osloboditi sebe od glavnih inhibicija u sopstvenom umu, i učiti kako bolje koristiti svoju stvaralačku maštu.
Zarađivanje je povezano sa principom samoprocene, poznavanja sebe, svojih sklonost i svojih sposobnosti. Samo kada poznajemo sebe možemo raditi na razvijanju lične zarađivačke moći, izgraditi sebe u “gusku koja nosi zlatna jaja” i tako razvijati i održavati lično blagostanje, ali i pomagati drugima da ga takođe stiču.
Nakon samospoznaje, potrebno je postaviti ciljeve čije se ostvarenje želi. Treba da odredimo šta želimo da uradimo kako bismo imali ono što želimo biti, raditi i imati.
Ciljevi daju značenje vremenu koje nam je na raspolaganju, kao i okvir za izbore i odluke koje ćemo donositi. Ciljeve treba planirati za tri životne oblasti: posao, porodica i društveni život, i to na kratak rok i za desetogodišnji period.

Zakon potrošnje

Siromašni ljudi naprosto imaju
loše potrošačke navike.
Robert Kiosaki

Zakon potrošnje (razmene, davanja) kaže da vrednost novca određuju kupac i prodavac prilikom svake kupoprodajne transakcije. Drugim rečima, kupac prihvata ili neprihvata cenu prodavca, daje ili ne daje novac za robu ili uslugu koja mu se nudi na tržištu roba i usluga.
Kupac pregovara sa prodavcem tako što traži ono što mu je potrebno, što želi, a prodavac ustanovljava šta kupcu treba i pronalazi načine da mu to da. U tehnološki razvijenom svetu današnjice kupac vrši upređivanje cena putem Interneta i tako odabira šta će kupiti. Tako virtualno “pregovara” sa prodavcima odašiljući signale kakvu vrednost pridaje novcu u odnosu na onu koju mu kroz prodajnu cenu daje prodavac.
Kupac cenu odabrane robe ili usluge može plaćati u gotovini ili na kredit, u čega spadaju i kartice. Kreditne kartice su propast za ljude sa mentalitetom siromaštva koji kupuju ono što inače ne bi kupili, i kojima vlada kartica umesto da oni vladju njome. Oni u kupovini rasipaju umesto da štede, a pametno raspoređivanje prihoda i troškova temelji su štednje.

Zakon štednje

Nije bitno koliko novca uspeš da zaradiš,
već koliko uspeš da zadržiš.
Robert Kiosaki

Štednja je organizovana energija.
Milan Kašanin

Zakon štednje kaže da prihodi sadrže višak. To znači da je potrebno utvrditi mesečni i godišnji budžet za kontrolu prihoda. Potrebno je da u procentima odredimo stavke na koje će se trošiti prihodi. Jedna moguća struktura budžeta je sledeća: štednja, dogovi, pokloni, porezi, stanovanje, samorazvoj, odevanje, hrana, saobraćaj i veze. Naravno, svako može odrediti svoju strukturu, ali je glavno da se budžetira, jer je potrebno znati na šta se troši novac kako bi se mogli stvarati uslovi za razvoj lične ulagačke, investicione sposobnosti radi napretka tj. rasta i razvoja u svim dimenzijama života.
Osim budžetiranja ovladavanje štednjom ostvaruje se preko sedam štednih računa od kojih je svaki sa određenom svrhom. Ti računi su sledeći: štedni račun velike kupovine; finansijske nezavisnosti; milionera; godišnjeg prihoda; gotovinski; poreski i darežljivosti. Redovnost štednje na pobrojanim računima važnija je od veličine uloga.
Suština štednje je u tome da ona nema ništa s novcem. To zato što je redovna štednja potvrda da imate više novca nego što vam treba. Ako pak imate više novca nego što vam je potrebno u nekom trenutku, onda ćete uvek imati više novca nego što vam je potrebno, tako da vam nikada neće trebati novac koji uštedite. To je poruka Fila Lauta, američkog finansijskog savetnika koji je diplomirao na Harvardskoj poslovnoj školi.

Zakon investiranja

Većinu novca štedim ulažući ga
u vrlo sigurne investicije.
Li Ajakoka

Zakon investiranja kaže da ulaganje kapitala  donosi povećanje prihoda. Investira sa sa namerom da se ostvari dobit veća od one koju donose štednja i zajmovi koje dajemo.
Raspon mogućnosti investiranja, odnosno ulaganja je sledeći:
- u sopstveni posao (proizvodnja, prodaja, usluge);
- u nekretnine (kuće);
- u vrednosne papire (hartije od vrednosti: akcije i obveznice) i
- u pokretnosti (slike, numizmatički novac, antikviteti, plemeniti metali i drago kamenje).
Naravno, investiranje bilo koje vrste nosi sa sobom i rizik. Rizik treba proračunati, odnosno minimizirati ga ulaganjem u maksimalno moguće sigurne investicije. Bez rizika nema uspeha, a krajnji cilj svakog finansijski pismenog čoveka treba da bude stvaranje sistema u kome novac donosi novac tj. da novac radi za njega. U životu nije uvek neophodno raditi napornije, nego pametnije.

Umesto zaključka

Obrazovanje je osnova uspeha.
Robert Kiosaki

Svrha ovog teksta je da čitaocima omogući drugačiji pogled na fenomen zvani novac i da ukaže na činjenicu da postoje zakoni novca kojima možemo ovladati tako što se dodatnim obrazovanjem, na seminarima (www.balansmedika.com), mogu steći dublja znanja o njima. Sticanjem tih znanja moguće je postati uravnoteženo bogat, odnosno steći finansijsku nezavisnost koja obezbeđuje raspolaganje sopstvenim vremenom, sticanje formalnih obrazovanja i putovanja (koje je takođe obrazovanje), kao i duhovnu ispunjenost koja je oličena u smirenosti, čovekoljublju i dobročinstvu. Tako je moguće obezbediti osećaj radosti u ostvarivanju sopstvenih težnji i trajanje kroz vreme u nizu novih započinjanja.

Tekst objavljen u časopisu
U zdravom telu
Autor : Slobodan Ivošević, samostalni savetnik za finansije

Uslovi duhovnog i finansijskog blagostanja

 

Čovek je u blagostanju onda kada je ne samo materijalno obezbeđen, već zdrav dušom i telom, poštovan i ugledan među ljudima. Da bi to postigao mora znati šta hoće, mora jasno znati glavnu svrhu svog života, delovanja i svakidašnjeg ponašanja – svoj glavni cilj u životu.

 

Poznavati sebe i znati šta se hoće

Spoznaj samog sebe, i spoznaćeš ceo univerzum i Boga.
starogrčka

Čovek treba da upozna sebe da bi rastao i razvijao se, da bi napredovao u sve tri svoje dimenzije.
Čovek je telo, um i duša, ali je i snaga volje, snaga misli, snaga osećanja (emocija) i snaga duha. Drugim rečima rečeno – čovek radi, upravlja sobom i/ili drugima (radi timski), pa su i njegove sposobnost četvorostruke. Svaku od ovih sposobnosti opisuju određena svojstva, odnosno osobine.
Čovek treba da upozna sebe, odnosno svoja svojstva da bi napredovao u životu. Jer – svi mi svakog dana duhom stupamo u odnose sa drugim ljudima, dušom osećamo pre nego što počnemo da mislimo, umom mislimo pre nego što počnemo da činimo i na kraju činimo voljom, jačom ili slabijom.
Da bi sve četiri naše dimenzije bile u službi našeg dobra ili blagostanja moramo sebe poznavati, baš kao i druge ljude. I – moramo znati šta želimo budemo, radimo i postignemo (imamo) u životu. Moramo znati koji su nam ciljevi u životu, jer na cilj stižu oni koji ga imaju.
Da bismo bili uspešni (po dr Dejvidu Švarcu), moramo postaviti ciljeve u tri oblasti: posla, porodice i društva.
U oblasti posla moramo znati:
- koliki prihod želimo da steknemo (mesečno, godišnje) i da uštedimo;
- koji nivo odgovornosti u poslu smo spremni da preuzmemo;
- koliki autoritet u poslu želimo i
- koliki ugled želimo da steknemo zahvaljujući svom poslu?
U oblasti porodice moramo znati:
- koji nivo životnog standarda želim da obezbedim svojoj porodici (raspolaganje vremenom, sticanje obrazovanja, putovanja);
- u kakvoj kući želimo da živimo;
- kako želimo da provodimo svoje odmore;
- koju finansijsku potporu želimo da obezbedimo svojoj deci u njihovim zrelim godinama?
U oblasti društva moramo znati:
- kakve prijatelje želimo da imamo u životu;
- u kojim društvenim grupama želimo da se družimo;
- koje vodeće pozicije bismo voleli da uzmemo;
- za koju valjanu stvar želimo da se izborimo (po kom delu želimo da nas ljudi pamte)?
Kada znamo svoje ciljeve naše vreme ima značenje, a naći ćemo i put do ostvarenja ciljeva jer ćemo biti gospodari vremena pošto ciljevi određuju okvire za izbore koje vršimo na putu do blagostanja.

Biti nekome potreban - ulagati u znanje

Svako traži pametnog čoveka i što je čovek pametniji sve mu je cena veća.
Negujte pamet. za nju možete dobiti dobru cenu.
Endrju Karnedži, multimilioner

U XXI veku znanje će biti još važnije nego u prethodnim vekovima.
Svako ko želi da u životu uspe, napreduje i živi život dostojan čoveka, moraće da uči i nauči kako da uči (Ser Piter Draker). Stečeno znanje moraće da čini delotvornim (primenljivim), kao i kako da stečeno znanje primenjuje na znanje.
Znanja koje budemo sticali osim što će biti nama potrebna, treba da budu potrebna i drugima u tolikoj meri da su spremni za njih da plate.
U vremenu ubrzanih promena i zastarevanja svega korak sa tim vremenom uspešno će držati oni koji znaju šta se oko njih dešava i šta treba ljudima, kako bi za to mogli dobijati novac, zadovoljavajući potrebe i želje onih koji su spremni da za to daju novac.
Znanje – i teorijsko i praktično – uvek je bilo osnova da se nešto postigne u životu i zaradi novac. Zato je važno posedovati i ispoljavati znanje još na fakultetu, kako bismo sebe učinili potrebnim nekome, jer znanje koje ne koristi nikome ne vredi mnogo.
Možda čovek i njegova radna snaga i nisu roba, ali znanje i umenje (primena znanja), svakako jesu. Toj robi treba znati vrednost i odrediti cenu.

Poznavati sistem i pravila

Život je jeda duga igra i bolje je poznavati njegova pravila.
dr Isak Adižes, profesor menadžmenta

Sve u životu je sistem, rekli su umni ljudi. Čak je rečeno da je i sam čovek sistem sistema. Poznavanje sistema i pravila njegovog funkcionisanje osnov su čovekovog opstanka, rasta i razvoja.
Za poznavanje sistema potrebno je razviti praktičnu tj. kontekstualnu inteligenciju. Ta inteligencija oličena je u poznavanju (čitanju) duha vremena. Treba znati šta se oko nas dešava kako bismo se prilagođavali stalnim promenama koje se dešavaju u sistemu (organizaciji, ustanovi, preduzeću ili državi) i promene iskoristili na sopstveno dobro i dobro najbližih.
U čemu se ogleda i kako se čita duh vremena?
Ono na šta treba obratiti pažnju da bi se čitao duh vremena  u kome živimo i radimo jesu zbivanja u 6 oblasti (po Entoni J. Mejou i Natanu Moriu):
1. vladine intervencije (mere);
2. globalni događaji i njihov uticaj (misliti globalno, delovati lokalno);
3. demografske promene;
4. društveni običaji i promene u njima;
5. tehnologija i njen uticaj;
6. radna snaga (promene u svetu rada)
Da bismo uspešno čitali okruženje potrebno je da izgradimo i lični obaveštajni sistem (Stevan Dedijer) prikupljajući i pohranjujući podatke i informacije, izvlačeći zaključke i pouke, kako bismo shvatili šta se dešava oko nas. Tako ćemo moći da sagledamo veliku sliku i imamo celovit pogled na zbivanja, steći znanje i razumevanje (saznanje, spoznaju) i uspešnije komunicirati sa bližnjima, te tako steći i mudrost.

Razvijati zarađivačku moć

Naše glavno finansijsko dobro jeste naša sposobnost zarađivanja.
dr Stiven Kavi, predavač, savetnik i direktor

Većina ljudi ima nedopustivo neracionalan odnos prema novcu. Jedni ga kuju u zvezde i klanjaju mu se, a drugi ga preziru i nipodaštavaju do blata. I jedna i druga filosofija su nedostojne ozbiljnog čoveka. Da bi se to ispravilo, potrebno je razviti svoju finansijsku inteligenciju koju čine:
- planiranje željene zarade za dostojanstven lični život;
- lična moć zarađivanja;
- navika štednje;
- navika razumnog trošenja; upravljanje tokovima gotovine (prlivi i odlivi) i
- pametno zaduživanje (radi sticanja prihoda).
Zarađivačka moć je sposobnost da se stvara novac na osnovu znanja i njegove primene (delotvornost) i može se reći da je ona temelj sigurnosti kojoj svi ljudi teže.

Gledati svoja posla

Svako treba da počne sa platom, ali ne treba da ostane na tome.
Endrju Karnedži, multimilioner

Većina ljudi želi mir i sigurnost bez odgovornosti. Takva vrsta gledanja svoga posla ne garantuje napredak – rast i razvoj u životu. Završiti školu i prestati učiti uvek je opasnost. To znači biti zavistan od volje drugih ljudi i biti deo njihovih planova i  strategija.
Po završetku obrazovanja za određen posao uvek se nađemo pred raskrsnicom za koga raditi: za sebe ili drugoga? Ostvarenju čijih ciljeva služiti? Svojih ili tuđih?
Pošto ostvarenje ciljeva zahteva razne snage: volju, fizičku energiju, vreme, novac i alate raznih vrsta, treba se zapitati možemo li ih imati u potrebnom obimu i na vreme na samom početku građenja lične karijere. Treba računati sa tim da to nije moguće. Zato za većinu ljudi po završetku školovanja gotovo da i nema dileme. Moramo početi da radimo za nekoga. Svako treba da počne kao uposlenik sa ciljem da za neko vreme počne da gradi sopstveni posao (biznis), odnosno napravi sistem koji će služiti za ostvarenje ličnih ciljeva. Tada počinje istinsko gledanje svojih poslova i puta ka blagostanju.

Raditi pametnije a ne napornije

Raditi puno, raditi dugo, raditi pametno.
dr Isak Adižes, profesor menadžmenta

Napornije raditi nije uvek i najpametnije raditi.
Znoj tela nije uvek delotvorniji od znoja uma.
Raditi pametnije uvek je delotvornije.
Um caruje, snaga klade valja, narodna je pouka. Znati i umeti takođe je rad.
U veku kada tehnologija sve više zamenjuje fizički rad to je pogotovo tačno. Intelektualni kapital ima prednost nad ostalim kapitalima (radna snaga, sredstva za rad, predmeti rada). XXI vek će biti vek dominacije radnika znanja (Ser Piter Draker). Pobeđivaće, biti uspešni i u blagostanju, biće oni koji znaju da obrate pažnju i oni koji znaju na šta treba da obrate pažnju (dva pravila za ekonomiju XXI veka).
Pamet je uvek bila elemenat razlikovanja. Kako nekada, tako i sada.

Počnite!

Što možeš ili sanjaš da možeš, započni.
Gete

Treba biti čovek od započinjanja (inicijative). To je jedan od četiri osnovna svojstva čoveka koja se uvek cene (ostala tri su: istrajnost, sposobnot (samo)kontrole i spremnost na zdrav kompromis). I zato: spoznajte sebe, posedujte ideje, proizvod, uslugu ili nešto drugo što je potrebno nekom i ko hoće da vam plati za to. To je bio zdrav životni cilj svih onih koji su kroz vekove postizali uspeh i donosili napredak i blagostanje sebi i bližnjima.
Sanjajte i probudite se kako biste ostvarili svoje snove. Ako možete nešto da sanjate, možete to i da postignete (Volt Dizni)!