Zdravo telo sa snažnim imunitetom, lako će rešiti poremećaje, a često neće ni oboleti. Da bismo imunitet organizma učinili jakim moramo poštovati 3 osnovna pravila:
-zdrava ishrana,
-redovno vežbanje,
-izbegavanje stresa i loših životnih navika.
Imunološki sistem je vrlo složen i organizam se njime brani od napada neprijatelja, kao što su virusi, bakterije i drugi mikroorganizmi nosioci bolesti i toksina.
Supstance koje obavljaju tu odbrambenu ulogu nazivaju se antitela, a supstance koje podstiču proizvodnju antitela zovu se antigeni.
Kad organizam proizvede dovoljnu količinu antitela i pobedi neprijatelja (uljeza) telo ostaje zdravo. Suprotno, ako organizam ne uspe da pokrene dovoljno jaku odbranu telo oboli.
"Vojnici" koji čine imunološki sistem su takozvane imuno kompetentne ćelije dele se na limfocite B i T, makrofage i citotoksične limfocite, zvane natural killer (prirodne ubice) jer su u stanju ubiti neprijateljske ćelije. Te se ćelije proizvode u grudnoj žlezdi (timus) i koštanoj srži.
Zdrava hrana za dobar imunitet
Zdrava i uravnotežena ishrana prvi je korak u održavanju imunog sistema zdravim i snažnim.
Ugljenihidrati, belančevine, vitamini i masnoće trebaju biti zastupljene u svakodnevnoj ishrani. Sve su veoma korisne i blagotvorne za organizam. Izbacimo li jednu, zbog pogrešnog načina ishrane organizam će trpeti i odbrana tela će oslabiti.
• Ugljeni hidrati – osiguravaju energiju neophodnu za pravilan rad ćelija. Nalaze se u žitaricama, najbolje integralnim i njihovim proizvodima, hleb i testenina. Ima ih i u krompiru i nekim mahunarkama.
• Belančevine – ulaze u građu ćelija ljudskog tela. Ćelije imunološkog sistema, koje obavljaju odbrambenu ulogu, sastoje se od belančevina ili aminokiselina (sastavni delovi belančevina). Nalaze se u mesu, ribi, mleku i mlečnim proizvodima, siru, jajima, mahunarkama...
• Masnoće – takođe igraju važnu ulogu, jer omogućavaju prenos i apsorpciju vitamina. Treba ih uzimati u vrlo ograničenim količinama jer u suprotnom mogu oslabiti imuni sistem.
Dobre masnoće nalaze se u hladnoceđenim (sirovim) uljima, dok su najštetnije zasićene masnoće iz maslaca, margarina i masti. Kuvanjem i pečenjem na visokim temperaturama menja se sastav masnoća i one postaju štetne.
Jači imunitet uz pomoć vitamina i minerala
Svakog dana u našem telu, hemijskim procesima organizma proizvode se tzv. slobodni radikali, toksične tvari koje se šire tkivima i ćelijama. Ovim prirodnim otrovima pridružuju se i oni izvana, kao na pr: nikotin, alkohol, zagađenja koji truju organizam i postepeno slabe imuni sistem. Zapravo, smanjuju stvaranje limfocita, otežavaju prepoznavanje antigena i slabe aktivnost natural killer ćelija, čiji je zadatak da uništavaju uzročnike infekcija. Najsnažnije supstance protiv slobodnih radikala su takozvani antioksindansi, sposobni da zaustave proces oksidacije, odnosno trovanje organizma. Snažni antioksidansi su elementi poput cinka, magnezija, gvožđa i vitamina, pre svega A, C i E. Pogledajmo u kojim su namirnicama sadržani i zašto su važni.
Šta je grip?
Grip predstavlja infektivno oboljenje disajnih organa izazvano RNK virusima iz grupe Orthomyxoviridae, od koga oboljevaju sisari i ptice. Od ove bolesti oboleva stotine miliona ljudi na planeti svake godine, tokom sezonskih epidemija, koje na severnoj hemisferi najčešće izbijaju u periodu decembar - februar.
Grip ili influenca je oboljenje sa relativno dobrom prognozom kod većine obolelih, a zajedno sa običnom prehladom, koju izaziva druga grupa virusa, predstavlja svakako najčešću respiratornu infekciju čoveka. Reč influenca dolazi iz italijanskog jezika (it. Influenza - uticaj) i odnosi na navodni uzrok bolesti. Naime, nekada se smatralo da do gripa dolazi usled nepovoljnih uticaja nebeskih tela, dakle loših astroloških uticaja. No, danas znamo da su stvari u vezi gripa mnogo prozaičnije.
Delovanje virusa
Virusi su, najjednostavnije govoreći, paketi genetskog materijala obavijeni lipoproteinskim omotačem. Omotač virusa (kapsid) se sastoji od nekoliko vrsta molekula koje imaju određene uloge tokom razvojnog ciklusa virusa, dok genetski materijal virusa, (u formi lanaca RNK) ima za zadatak da po ulasku u ćeliju domaćina „preuzme“ sintetski mehanizam ćelije i proizvode veliki broj svojih kopija. Ove kopije –potomci, napuštaju ćeliju domaćina (pri tome je uništavajući) i napadaju susedne ćelije, šireći na taj način infekciju po tkivu.
Tipovi virusa gripa
Virusi gripa, iako po opštoj strukturi vrlo slični, mogu se podeliti u 3 grupe ili tipa - A, B i C.
Virusi tipa A su najvirulentniji ljudski patogeni i izazivaju najizrazitije i često ozbiljne forme bolesti. Virusi tipa B su infektivni samo za ljude i, začudo - foke. Virus tipa C izaziva blagu respiratornu infekciju, sa malo ili bez kliničkih simptoma.
Omotač (kapsid) sva tri tipa virusa sadrži 2 glavna tipa glikoproteina - hemaglutinin i neuraminidazu. Hemaglutinin omogućava vezivanje virusne čestice i ulazak virusne RNK u ciljnu ćeliju, dok je neuroaminidaza odgovorna za oslobađanje novostvorenih virusa iz inficirane ćelije. Ova dva proteina oredjuju podtip, tzv. serotip virusa. Na osnovu tipa jednog i drugog molekula koji sadrže virusima se dodeljuju laboratorijske oznake. Tako je, npr, virus ptičjeg gripa koji je bio aktuelan pre par godina sadržao hemaglutinin tipa 5, a neuraminidazu tipa 1, pa je označen H5N1. Virus „svinjskog gripa“ koji je aktuelan ovih dana ima oznaku H1N1.
Nove varijante virusa gripa
Novi varijeteti virusa gripa stalno nastaju mutacijama ili genetskim rearanžmanima. Mutacije mogu da izazovu male promene u pomenutim molekulima hemaglutinina i neuraminidaze na površini virusa. Ova pojava se naziva antigenski drift, i dovodi do povećane varijabilnosti sojeva tokom vremena, dok se ne pojavi varijanta koja postane dominantna i koja je u stanju da brzo zarazi odredjenu populaciju, ponekad izazivajući epidemiju. Kako je antigena promena virusa gripa minimalna, prethodno stečeni imunitet je i dalje donekle efikasan, te simptomi i stopa širenja bolesti nisu drastični.
Vakcina protiv gripa
Vakcinacija protiv gripa je efikasna, ali, za razliku od većine ostalih vakcina pouzdano deluje samo tokom jedne sezone gripa. Do ovoga dolazi zbog već pomenute varijabilnosti genetskog materijala virusa gripa. Svetska zdravstvena organizacija dva puta godišnje preporučuje sastav za vakcine protiv gripa, po jednom za svaku sezonsku epidemiju na južnoj i severnoj hemisferi. Za izradu vakcine je potrebno nekoliko meseci, zbog čega momentalno nije raspoloživa vakcina protiv aktuelnog svinjskog gripa. Kako se o ovom virusu još uvek relativno malo zna, nije poznato koliko postojeće vakcine pružaju zaštitu protiv ovog soja.
'Svinjski grip'-H1N1
Aktuelni virus popularno nazvan svinjski grip, je H1N1 virus, i predstavlja svojevrstan hibrid severnoameričkog svinjskog gripa, severnoameričkog ptičjeg gripa, humanog H1N1 gripa i soja svinjskog gripa koji se može naći u Aziji i Evropi.
Za sada je potvrđena infekcija virusom H1N1 kod više stotina ljudi, dok je njih 5 umrlo od posledica bolesti, što je relativno mali procenat, u odnosu na neke druge tipove gripa. Kao i u svim pandemijama, najviše su ugrožena mala deca, trudne žene, kao i ljudi sa hroničnim bolestima, kao što su maligne bolesti, autoimunosti, dijabetes, itd.
